Неке људе клуб не памти само по функцији, већ по трагу који оставе у сваком његовом дану, у свакој утакмици, путовању, побједи и поразу. Тако ће и име Бранка Пичете остати уписано у причу о РК „Леотар“, тихо, али дубоко – онако како остају људи који су клубу давали себе без много ријечи, али са много срца.
Вечерас је, уручењем посебне плакете, РК „Леотар“ испратио у пензију свог дугогодишњег секретара, човјека који је годинама био један од најпоузданијих ослонаца требињског премијерлигаша. Док су се смјењивале генерације играча, тренера и сезона, Бранко Пичета је остајао ту – тих, предан и одан клубу који је живио свим својим бићем.
Његов посао није био само администрација, записници и организација. Био је то живот саткан од бриге за клуб, од безброј позива, дочека, испраћаја, стрепњи и радости. Био је човјек који је знао колико тежи свака побједа Леотара и колико боли сваки пораз. И зато је вечерашњи поздрав био много више од формалности – био је то наклон једном времену и једној искреној љубави према клубу.
И ми из „Херцегспорта“ у Бранку Пичети смо имали искреног пријатеља и сарадника. Човјека који је увијек имао лијепу ријеч, разумијевање и поштовање. Зато му од срца желимо да пензионерске дане проводи у здрављу, миру и радости, али не сумњамо да ће његово срце и даље куцати у ритму Леотара.
До сада као секретар, од сада са трибина – као онај највјернији навијач свога клуба. А такви, заправо, никада истински не одлазе у пензију.
