Један од најбољих хокејаша у НХЛ Милан Лучић провео је Васкрс у великој српској светињи – манастиру Острог.

25.04.2026. - Остало

Лучић је са породицом боравио у Црној Гори, а фотографије са Острога подијелио је на друштвеним мрежама.

Милан Лучић у друштву супруге Британи, кћерки Валентине и Николине, те сина Милана јуниора боравио је на Острогу током васкршњих празника. Канадски хокејаш српског поријекла фотографисао се са супругом на улазу у манастир Острог, а са дјецом је запалио свијеће за своје најмилије.

Милан Лучић је један од најпознатијих хокејаша у историји НХЛ лиге који је кроз читаву своју каријеру отворено и с поносом истицао своје српско поријекло. Иако је рођен 7. јуна 1988. године у Ванкуверу у Канади, никада није крио да су његови коријени дубоко укоријењени у српској култури и традицији.

Лучићеви родитељи, отац Јован и мајка Снежана, доселили су се у Канаду прије него што се он родио. Милан је одрастао у средини гдје се његовала српска култура, обичаји и језик. Лучић одлично говори српски језик, а у више наврата је у интервјуима истицао да се у његовој кући увијек поштовала традиција. Знање српског језика омогућило му је да очува директну везу са својим насљеђем, упркос томе што је цио живот провео у Сјеверној Америци.

Занимљиво је да је Милан Лучић често истицао да је његов „радни менталитет“, она чувена „хокејашка чврстина“ и бескомпромисност на леду дјелом проистекла из српског васпитања, које подразумијева велику жртву и радну етику. Годинама је на својим хокејашким штаповима или клизаљкама имао истакнуту српску тробојку.

Познато је да Милан Лучић посједује тетоваже са српским мотивима, што је његов начин да носи дио своје културе увијек са собом. У интервјуима послије освајања Стенли купа (2011. са Бостоном), често је говорио о томе како му је част да представља не само Канаду у којој је рођен, већ и свој народ, јер је био свјестан колико српска заједница у дијаспори прати његове успјехе.

У неколико наврата, на питање новинара из Канаде о томе „ко је заправо Милан Лучић“, одговарао је врло директно:

– Ја сам поносни Канађанин, али моје срце припада Србији. Моји родитељи су ме научили ко сам и одакле долазим, и то је нешто што носим са собом гдје год да одем.

 

Коментари
Издвајамо