Од тада, правду је дијелио на много мечева, како елитног ранга тако и Еврокупа, док је редован на абалигашким теренима гдје је прошле сезоне судио двије утакмице финала плеј-офа између Будућности и Партизана. Рођен је 1987. године у Требињу, а суђењем је почео да се бави са 19 година.
Након што је дијелио правду у омладинским категоријама, 2010. године стекао је звање Савезног судије, а 2017. Међународног судије и његова каријера ишла је само улзазном путањом. Поробић је добитник награде Амбасадор спорта Републике Српске и на манифестацију „Гласа“ стигао је само дан након што је у Литавнији судио меч десетог кола Еврокупа између Нептунаса и Сласк Вроцлава. У интервјуу „Гласу Српске“ открио је занимљивости из свог посла који је прије свега проистекао из љубави према кошарци.
ГЛАС: Када сте сте одлучили да се бавите суђењем?
ПОРОБИЋ: Након тешке повреде коју сам задобио на тренингу у јуниорском погону КК Леотар, одлучио сам да престанем тренирати. Међутим, љубав према кошарци била је огромна и нисам могао без спорта па сам на наговор тадашњег ФИБА судије из Требиња Драгана Краља одлучио да се почнем бавити суђењем. То је било, ево већ давне 2006. године, након 19 година испоставиће се као веома добра одлука за мене.
ГЛАС: Колико се можете „искључити“ на утакмици да не „доживљавате“ публику?
ПОРОБИЋ: Могу се искључити у потпуности и пребацити фокус само на игру, јер у супротном, ако реагујем на притисак и дешавања на трибинама може утицати на концентрацију и самим тим и на слабије одлуке, што свакако није циљ. Једноставно, сва наша припрема се своди на дешавања на терену и екипе.
ГЛАС: Како задржати смиреност поготово у мечевима које одлучују шампиона и носе велики набој?
ПОРОБИЋ: Смиреност долази са искуством! Ако се сјетим првих утакмица које сам судио, могу реци да је било јако тешко остати смирен и мислити само на терен. Али, временом и суђењем већег броја утакмица добија се на искуству, самопоуздању, самим тим и на квалитету, све је то одговор како бити миран у важним тренуцима утакмице.
ГЛАС: Колико су битне физичке припреме за судију?
ПОРОБИЋ: Одговор на ово питање је уједно одговор и на претходно питање. Физичка спрема је веома важна, јер из добре припремљености имамо бољу позицију на терену. Боље и прецизније заузимање позиције је предуслов за квалитетну одлуку, а свакако добра физичка припремљеност, уз менталну, доноси и потребну мирноћу из које произилазе квалитетне одлуке.
ГЛАС: Постоји ли податак колико претрчите током једног меча?
ПОРОБИЋ: Отприлике се претрчи између четири и пет километара, што генерално није пуно, али ту имамо током утакмице доста транзиције и брзих напада, када наша физичка спремност треба доћи до изражаја, посебно стартности, јер у већини ситуација морамо предвиђати ствари на терену и бити бржи од играча и доћи на вријеме у добре позиције.
ГЛАС: Колико километара авионом и аутомобилом пређете током једне сезоне?
ПОРОБИЋ: Ух, то је веома тешко питање. Заиста нисам о томе водио рачуна, али ево отприлике имам око 80-90 летова годишње и неких 10 хиљада километара аутомобилом.
ГЛАС: Колико километара и сати путовања је износио ваш најдужи пут од једног до другог мјеста гдје сте судили?
ПОРОБИЋ: Мој најдужи пут био је на Канарска Острава у Лас Палмас, на утакмицу Еврокупа прошле године у јануару. Конекције су биле такве да сам на утакмицу путовао пуних 18 часова, а у повратку кући провео сам 20 сати.
ГЛАС: Како сте се осјећали када сте судили прву утакмицу Евролиге?
ПОРОБИЋ: Био је то посебан тренутак који никада не заборављаш. Осјећао сам понос, али и огромну одговорност. Тада схватиш да се снови остварују онима који вјерују, раде и не одустају, чак и кад је тешко.
ГЛАС: Шта је Ваш циљ у бављењу суђењем?
ПОРОБИЋ: Наравно да је Фајнал фор Евролиге врхунац којем тежи сваки судија, али мој главни циљ је да будем поштен, смирен и досљедан на свакој утакмици. Вјерујем да се највећи резултати десе онда када не јуриш титуле, већ квалитет.
ГЛАС: Да ли се посебно припремате за утакмице које Вас чекају? И на који начин?
ПОРОБИЋ: Да, сваку утакмицу схватам озбиљно и припремам се на више нивоа. Прије свега физички, јер добра позиција на терену олакшава доношење одлука. Затим ментално, анализирам екипе, стил игре и могуће ситуације. Такође, понављам правила и договарам се са колегама око комуникације и критеријума. Добра припрема даје сигурност током утакмице.
ГЛАС: Да ли се посебно упознајете са неким играчима којма ћете судити? И на који начин?
ПОРОБИЋ: Наравно да се упознајем са карактеристикама играча и тимова, али никада са циљем да некога другачије третирам. Припрема ми помаже да боље разумијем игру и будем корак испред ситуације, а критериј увијек остаје исти за све. Прије сваке утакмице анализирам њихове претходне утакмице.
ГЛАС: Гдје је била „најватренија“ атмосфера гдје сте судили?
ПОРОБИЋ: До сада сам судио на много утакмица са сјајном атмосфером, али посебно ми је остала у сјећању финална утакмица АБА лиге у београдској „Арени“ између Партизана и Будућности. Више од 20.000 навијача, страст и енергија, заиста су били на потпуно другом нивоу. Била је то утакмица у којој си осјетио пулс публике у сваком тренутку, али и схватио колико је важно остати миран и фокусиран, јер таква атмосфера може да утиче и на играче и на судије. Упркос тој ватреној подршци са трибина, професионализам и концентрација били су на првом мјесту.
ГЛАС: Да ли су Вас лично на накој утакмици навијачи гађали неким предметима?
ПОРОБИЋ: Не, нису. Било је на неким утакмицама негодовања од стране публике, али ја нисам доживио да ме гађају неким предметима.
ГЛАС: Имате ли неко посебно мјесто (дворану) у којој волите да судите?
ПОРОБИЋ: Дворана „Пионир“ у Брограду је једно од оних мјеста гдје се осјети права кошаркашка атмосфера. Близина публике ствара посебан амбијент и захтијева потпуну фокусираност током цијеле утакмице. Такве дворане су изазов, али и задовољство за сваког судију.
