Сањамо АБА 2 лигу: Може ли Леотар корак више?
Нема тог љубитеља кошарке у Требињу, па ни шире у регији, који не би са узбуђењем дочекао вијест да ће Кошаркашки клуб Леотар наредне сезоне заиграти у АБА 2 лиги. Тај сценарио за многе представља не само логичан слијед спортских околности, већ и давно проклијало сјеме наде – стабилна сезона у домаћем првенству, озбиљан рад на свим нивоима клуба, све већа подршка с трибина… Ипак, када се емоције повуку у други план, остаје питање које звони као одзвон у дворани: колико је заиста реално очекивати такав искорак?
Протекле сезоне показале су да Леотар може равноправно парирати најбољима у Премијер лиги БиХ. Тим је зрео, а стручни штаб стабилан. Неколико играча је својим партијама већ пребацило границе домаће сцене. Али АБА 2 лига – то је други ритам, друга висина. Тамо се игра брже, жешће, тактички прецизније. Ростер треба итекако проширити – свјесни су тога у Леотару.
Ривали долазе из система који годинама граде врхунску кошаркашку школу. Грешке се не праштају, а свака утакмица је борба до посљедње секунде.
Да би се у тој конкуренцији не само појавили, већ и опстали, Леотару ће требати појачања. Не симболична, већ суштинска – искусни, физички снажни играчи, који знају шта значи играти ван зоне комфора. А за то треба – новац.
Сваки велики сан има своју цијену. АБА 2 лига доноси путовања по региону, трошкове смјештаја, организације, лиценце, таксе, ТВ преносе… Процјене говоре да је минимум 150.000 до 200.000 евра годишње потребно за учешће – и то без урачунатих премија, награда и појачања.
Може ли се тај новац обезбиједити? Може – ако постоји воља, ако се споје енергије града, спонзора, институција и ентузијаста који Леотар виде као више од клуба – као симбол Требиња.
Дворана „Милош Мрдић“ је симбол спортског живота Требиња. Простор у којем су генерације одрастале уз звук лопте и мирис зноја. Али за АБА 2 лигу треба више – модерни кошеви, адекватне свлачионице, ТВ продукција, видео-аналитика, сигурносни стандарди. Добра вијест је да Требиње већ има искуства и вољу. Али потребно је направити још један корак – степеницу професионализације.
АБА 2 није само кошарка – то је менаџмент, логистика, маркетинг, медији, лиценце. Леотар има људе срца, али сада ће му требати и људи система. Без тога, и најбољи тим остаје на папиру. Вријеме је за улагање у људске ресурсе – од администрације до спортске аналитике.
Ако је Леотар срце, онда су навијачи његов пулс. Требиње живи за кошарку. Дворана је пуна, чак и када нема резултатског императива. Млади долазе с очима пуним наде. Свака побједа слави се као породични успјех, сваки пораз доживљава се достојанствено. Та подршка – то је капитал који нема цијену.
Закључак: да – ако вјерујемо, заједно
Играти у АБА 2 лиги значило би више од кошарке. То би био симбол градског јединства, сигнал да Требиње може да буде регионални центар спорта, примјер младима, подстрек генерацијама које долазе.
У управи КК Леотар не желе да прејудицирају било шта – свјесни свих ових чињеница. Из сваке изјаве провејава опрез и, како би се рекло, без залијетања, јер је улог огроман, а добитак може бити значајан – али и не мора.
То није немогуће. То није сан који је превелик.
Али, као и у свакој утакмици, потребно је ући свим срцем. Клуб, град, навијачи, привреда, институције – ако сви вјерујемо, ако сви заиграмо у истом тиму, АБА 2 лига више неће бити далека обала, већ први корак ка још већим висинама.
А до тада – сањати није забрањено.
