Фудбалски клуб Вележ из Невесиња је закорачио у десету деценију од оснивања.
Када је најстарији Невесињац обиљежавао 90 година од оснивања и рада могле су се чути одлучне ријечи о стабилизацији и напредовању клуба. Многи, можда, нису повјеровали у то али вријеме је невесињским љубитељима фудбала било савезник.
Истина је да су невесињски фудбалери су свој град представљали на спортским теренима широм региона – увијек поносно, мушки и спортски. Невесињци су их испраћали, бодрили, дочекивали, радовали се успјесима и туговали због пораза. Увијек уз свој клуб и у побједничким слављима и тешким тренуцима. Током девет деценија фудбалске вјештине у невесињском клубу стекло је преко 5.000 фудбалера. Неки су остварили завидне играчке каријере и то је увијек давало подстрек новим генерацијама да вриједно раде и стичу спортска знања.
Истина је све то, али није било лако доћи до Прве лиге РС, коју су Невесињци недавно изборили.
Бити уз Вележ кад је најљепше, али и када је тешко, најтеже, мало је Невесињаца који се са тим могу похвалити.
Спортски директор Томислав Стајић је један од тих и таквих. Његова прича, и посвећеност Фудбалском клубу Вележ траје од 1982. године када је први пут закорачио на фудбалски терен. Играо је у свим категоријама невесињског клуба, био капитен прослављеним именима као што су Предраг Пажин и други. Када је требало Невесиње је бранио и на фудбалском али ондје гдје је то било најтеже, на бранику отаџбине.
„Нису то биле ни мало лаке године. Послије рата поново формирамо клуб на челу са предсједником Жарком Лакетом. Тада сам био и играч и члан Управе.Играли смо другу лигу Републике Српске, освојили друго мјесто и пласирали се у елиту.Био је то добар тим.Играли су Кљакић, Савић, Пикула, Бабић, Милошевић, Судар, Тодоровић, Ројевић, Црногорац. Бејатовић, Мишељић, и многи други. Тренер је био Жељко Жерајић Грга…Играли смо тада са Српским Сарајевом, Бокситом, Леотаром, Пантерима и Сутјеском.Тада се правила јединствена лига исток-запад.Ту смо имали добру екипу али нисмо имали среће. Нисмо остали јер нисмо финансијски добро стајали. Све су екипе биле итекако добре. Двије године након рата, 1998. добијамо повељу од фудбалског савеза Републике Српске као једна од најбољих екипа. Тада смо уредили стадион, направили ограду, уредили трибине. Жарко Лакета 1999. одлази из клуба а ја остајем као играч клуба и капитен.
Једна од најтежих година у послијератној историји Вележа је 2015. година када је испао из Друге фудбалске лиге РС. „Трећа лига је била опомена за све нас. Морали смо брзо и одлучно да реагујемо. Одмах наредне 2016. године смо се експресно вратили. Дошли смо у конкуренцију итекако добрих екипа. Али радили смо стрпљиво, корак по корак, са много посвећености и одрицања. Није се било лако изборити у конкуренцији респектабилних екипа као што су Сутјеска Фоча, Леотар, Фамос, Јединство Брчко, Дрина, Зворник… Ипак вјеровали смо да је наш пут добар и исправан“, истиче Стајић.
Повеља са златном лоптом од стране ФСРС , 1998. године за Вележ.
Тих година Жарко Лакета се поново враћа у клуб а са Кипра, да помогне Вележу долази, нажалост сада покојни Јово Мишељић.
Од 2017. године невесињски прволигаш постаје стабилан лигаш. Искуство и младост су увијек провјерени рецепт. И тако су у Невесињу радили. И прије десетак дана исписали историју.
„Након короне тешко је било обезбиједити улазак у Прву лигу РС, али смо то успјели захваљујући предсједнику Лакети који нам је обезбиједио опрему и да сваки играч има лопту. Главни спонзори су нам били Општина Невесиње, кладионица Wwин Невесиње, МДМ, Еуротранс, Атриум, Путеви Невесиње, ХЕТ, Електопривреда РС, Хидроелектрана Дабар, Електро Херцеговини, Електро Невесињу, кабинету предсједника, министарства спорта и омладине… Са нама су били и Дом здравља Невесиње, Полиција Невесиње, фирми Бела Флора из Параћина која нам је помогла приликом радова на стадиону, Ловачкој секцији Кифино село… сви су нам помогли. Све се може кад се хоће, све циљеве смо испунили иако је било тешко а за прву лигу ћемо тек да сједнемо и да се договоримо. Најслађа ми је побједа против Дрине у Зворнику гдје смо доказали да можемо и хоћемо, а Дрина је екипа која је међу пет најбољих екипа Прве лиге РС. Вележ је увијек имао добре играче, иприје рата и послије рата. Захваљујем се мојим играчима који су сви играли са великим срцем и посвећеношћу. Хвала и мом стручном штабу који су увијек били уз мене, хвала свим спонзорима, Предсједништву, Скупштини клуба и предасједнику Момчилу Шиљеговићу, навијачима, свој дјеци од петлића па до јуниора,Жељку Лакети, Огњену Куљићу и Митру Радовићу, Мирославу Човилу, Драгану Окуки који нас је вагао са опремом у клубу, Љубиши Поповићу физиотерапеуту, Са нама су били сво вријеме Мишељић, Ратковић, Бејатовић, Шиљеговић, Продановићу… много је наших пријатеља“, каже нам популарни Стајке.
Ветерани Вележа и ФК Црвена звезда у Невесињу када су играли за Пребиловце…
Када се каже „човјек из сјенке“ , тај термин као да је написан за њега. За Стајкета.
Никада експониран али увијек ту да помогне. И то не само фудбалерима него и свим спротистима, „Стајке“ је човјек који ужива поштовање широм источне Херцеговине.
Организациони одбор невесињске олимпијаде уручио му је грамату захвалности за допринос спорту и развој невесињске олимпијаде. Од Вележа, тачније играчке каријере, опростио се на утакмици са Текстилцом 2018. када је за опроштај од дреса погодио из пенала за побједу.
Када смо га упитали шта и како даље, поново је, као и у спорту „спустио лопту на земљу“.
„Понављам. Сјешћемо и разговарати. Наша жеља је да створимо стабилног лигаша, да играју наша дјеца, да будемо равноправан ривал свима. Неће бити лако, али тешко је било и 2015. када смо испали у трећу лигу. Надам се да се то више никада неће поновити. Ускоро би требали почети радови на терену са вјештачком подлогом, радићемо још на инфраструктури… Фудбал се увијек волио у невесињу а данас чини ми се највише. Надам се да ће се црвена боја, боја нашег Вележа поново вратити у моду. Вриједност Вележа је што се ослања на власити играчки кадар и едуковане тренере. Унапријеђена је спортска инфраструктура, реновиране клупске просторије и набављени спортски реквизити. Сигурно је да нећемо стати“, каже спортски директор Фудбалског клуба Вележ Томислав Стајић Стајке.
