Потпис Вукашина Ђурића за Ватерполо клуб „Нови Београд“, један од најбољих европских клубова, није изненађење. То је логичан слијед догађаја и најљепша потврда да је визија Ватерполо клуба „Леотар“ од првог дана била исправна.
Када је прије неколико година покренута прича о озбиљном развоју ватерпола у Требињу, било је и оних који су сумњали да један мали град може створити услове за рађање врхунских играча. Данас више нема мјеста сумњи. Резултати говоре сами за себе.
Вукашин Ђурић је први бисер који је стигао до једног европског великана, али сам увјерен да неће бити и посљедњи. Напротив. У базену у Требињу свакодневно расте нова генерација талентованих ватерполиста, дјечака који ће у годинама које долазе кренути његовим путем. То је највећа побједа клуба.
Права снага Леотара није у једном играчу, него у систему који је створен. У стручном раду, посвећености тренера Љешковића, масовности школе ватерпола и атмосфери која је од Требиња направила град у којем дјеца сањају да постану ватерполисти. Управо зато сваки одлазак у велики клуб није губитак, већ највеће признање за рад читаве спортске породице.
Данас се с пуним правом може рећи да је Леотар без премца најјачи ватерполо колектив у Босни и Херцеговини. Али оно што је још важније јесте чињеница да је Требиње постало препознатљива и веома респектабилна ватерполо база на Балкану. Клуб више не ствара само добре екипе – он ствара репрезентативце, шампионе и играче за највеће клубове региона.
Зато Вукашинов потпис за „Нови Београд“ није крај једне лијепе приче, већ почетак новог поглавља. То је порука сваком дјечаку који данас уђе на базен да се велики снови могу остварити и из Требиња.
Убијеђен сам да ће у годинама које долазе оваквих вијести бити све више. Јер када имате јасну визију, људе који знају шта раде и генерације талената које непрестано пристижу, успјех није случајност – он постаје правило. А Ватерполо клуб „Леотар“ је показао да је управо то постало.
