Када из једног младог клуба четворица играча обуку дрес репрезентације Србије, то није само вијест – то је прича о снази, сну и будућности која трепери у очима младих. Футсал клуб „Академац“ има част да Страхиња Ћук, Ђорђе Муратовић, Марко Шкрба и Милош Анђелић буду кандидати за национални тим, носећи у себи велику енергију.
Затекли смо их на паркету, где сваки корак одјекује као откуцај срца, сваки пас и ударац као одјек муњевитог сна. Ту, на терену обасјани знојем и радошћу, види се младост која се не мири са просечним – младост која ствара своје легенде. Њихов став је јединствен: овде се ради, овде се сања, овде се носи дрес као знак части и истрајности.
Одмах на првом тренингу осети се сила, снажност и енергија која ријекама тече кроз ова четири момка. Снажно, силовито, јако – сваки додир лопте, сваки спринт, сваки одскок говори о одлучности која се не може научити преко ноћи. Ови момци, дио јуниорске екипе „Академца“ под будним оком тренера Александра Беловића, једноставно не знају и не умију другачије. Сваки тренинг је прилика да се напише нова страница њихове младости и талента.
Сваком њиховом покрету присуствује и посматрач, јер у њиховом зноју, радости и одлучности види се будућност српског футсала. Они нису само играчи – они су симбол наде, снаге и инспирације, млади хероји који корачају кроз паркет као кроз своју легенду, остављајући траг који ће се дуго памтити.
Опширније у сљедећем Херцегспорту
