У Требињу од њега, у годинама које долазе, много очекују, у Невесињу су презадовољни како игра.
А он, а ријеч је о младом голману Леотара и Херцеговине, Василију Стојановићу, је чврсто на земљи.Упоран, вриједан, озбиљан, свјестан је само да се дугим и добрим радом много тога може достићи.
Најприје Василије да нам се представиш ко је Василије Стојановић?
Ја сам Василије Стојановић, 2003. сам годиште и бавим се рукометом од 2014. године.
Рече нам да си одличан ученик. Па колико ти петице помажу да будеш добар између статива?
Никад нисам мијешао школу и рукомет, увијек сам сконцентрисан на једно и на друго тако да добре оцјене међу стативама не помажу пуно.
Много те хвале у Невесињу! Кажу а и видјели смо да си готово несавладив! Да се нашалимо, није лако ни пребацити лопту преко високих и искусних играча у одбрани? Колико си задовољан својим играма и наступима у дресу Херцеговине?
Наравно, имамо једну од најбољих одбрана у лиги, како би се рекло имамо и висину и тежину. Ову полусезону сам много боље започео него прошлу, прошла полусезона је била „истраживање терена“ односно фокусирао сам се на то колико је јака лига и шта ме чека у сљедећој утакмици.
Неки млади играчи одбијају да наступе на двојну регистрацију! Ти си одмах пристао и ниси се, рече нам, преварио!
Стигао ми је позив из Невесиња, који сам безпоговорно прихватио, јер сам био свјестан да се нећу наиграти у Леотару поред два одлична голмана. У Невесињу скупљам минуте и искуство које ће ми даље ваљати у премијер лиги БиХ.
Није једноставно наступати у двије лиге. А при том бити одличан у школи. Мора бити напорно?
Највише је напорно путовати, јер је у Премијер лиги ритам сриједа субота, тако да некада с Леотаром играм у сриједу, а већ за викенд у Невесињу. Није ни лако ускладити све обавезе, али увијек нађем вријеме да све завршим.
Тренираш у Требињу са Леотаром чији си и члан! Чули смо да имате новог професора (Сидик Омеровић) 😊 Чули смо да свако искуство из пребогате каријере несебично дијели са тобом и Веселином Савовићем!
Да, велики је бенефит бити Сидиков колега, Весо и ја можемо много тога да научимо од њега. Таленат је увијек присутан, само треба што више да се ради како би се усавршио.
Рукометни клуб Леотар има осам младих и талентованих играча (Стојановић, Вераја, браћа Ковач, Ратковић, Грчк, Парежанин, Орбовић). Слично је у Невесињу…. За рукомет у Источној Херцеговини не треба бринути изгледа?
Прошле године смо имали окупљање Херцеговачке регије и забиљежили смо одличне резултате што и говори да се не треба бринути о будућности.
И за крај, рече нам да планираш ускоро да упишеш и факултет али и да наставиш са рукометом. Колико је то изводљиво?
Мислим да је о томе још рано причати јер сваки нови дан прича своју причу, али мислим да је изводљиво ускладити и рукомет и школу без обзира на све.
