Након данашњег меча је дефинитивно, рукометаши Леотара пишу историју.
Није претенциозно.
Није јер су вечерас играли готово без грешке и побиједили сјајну екипу Вогошће.
Није јер је Леотар данас играо, добрим дијелом на крилима његове дјеце, младих Ратковића и Парежанина који су стасали у Требињу.
Није јер су посебан тон игри давали сјајни Милојевић и Савовић. Ту су били и одлични Томић, Аризановић који полако долази у форму, Смаилбеговић који би могао шест утакмица да истрчава контре а посебно, нека ми не буде замјерено Омеровићу који је својим одбранама давао вјетар у леђа својим саиграчима.
Или најпоштеније, свио редом…..
Није претенциозно јер их са клупе води Дарко Таврић сарадник селектора Србије Тонија Ђироне, тренер који је у стању да, за своје момке заустави цијелу утакмицу. И сав терет на себе преузме.
Није претенциозно јер Управа клуба дише и дјелује као један.
Није претенциозно да Леотар пише историју јер је вечерас играо на крилима скоро пуне Спортске дворане у Бреговима који су навијањем били додатни играч.
Није претенциозно јер је Леотар у врху табеле. Или на самом врху.
Само је Борац из Бањалуке изнад.
А да све иде у добром правцу показује тридесетак полазника школе рукомета који су играли на полувремену, њих двадесетак који су и данас играли утакмице у својим узрасним категоријама и Леотар 2, састављен од кадета.
Ако је тако, а јесте, долазиће таленти и расти у свом омиљеном дресу.
А једног дана, пашће и тај Борац. У клубу имају стрпљења. И жеље за радом и доказивањем.
А то је у историји најважније.
Јер, историја се радошћу побједе и горчином пораза пише.
Није претенциозно.
Дођите да видите….
