Побједник године:Милорад Инић РК Леотар

07.01.2022. - Рукомет

 

Уобичајено је да се крајем године додјељују признања и дипломе за најбоље спортисте, клубове, таленте. Награђују се тако врхунски резултати, рекорди, достигнућа…

А шта је у ствари побједа.

Вјероучитељица Неда Гудељ нам је једном лијепо рекла: Наш читав живот је као утакмица, почиње рођењем, и игра се до последњег звиждука Судије. Значи треба се борити и играти и трчати до последњег минута, док Судија не одсвира крај. И у спорту и у животу борба је непрестана, Морамо да се боримо по правилима Јеванђеља, значи праведно и поштено. Не може свака лопта да уђе у гол или у кош, не можемо сваку утакмицу побједити, и у животу не можемо стално да побјеђујемо, да напредујемо. Некада добијамо некада губимо . Али оно што никада не треба да губимо то је нада… увијек треба да појачамо тренинг…још јаче појачати молитву.

У овим Нединим ријечима прикупљена је сва суштина.

Нада…..

Док имамо наду, побјеђујемо.

Да се вратимо на пехаре. Редакција Херцегспорта је одлулучила да ове године додијели један пехар. Само један. Мали по габаритима али дат од срца за Побједника године.

То је рукометаш Леотара Милорад Инић.

Судбина је хтјела да се једно љетно вече заврши тужно. У саобраћајној несрећи Милорад је задобио изузетно тешке повреде. Те кобне вечери посљедњи пут је видио своју дјевојку Јелену. Она је подлегла тешким повредама. Једна љубав, по овоземаљским мјерилима је доживјела свој тужан, трагичан крај.

Тихим гласом, загледан у даљину, Милорад нам прича.

Протекла 2021. година сигурно је најтежа у мом животу. Трудим се да наставим са опоравком, обавезама, иако ми није лако помислити на ту кобну ноћ, а камоли причати о њој. Све се десило у тренутку, који је био погубан по живот моје дјевојке…Јелене… Потиснути у сјећање можда и могу али не и заборавити. Након што сам сазнао најтеже, имао сам много тјелесних повреда, које је требало санирати. Најтеже повреде су биле операција слезене и лом карлице, која је захтијевала преко 40 дана строгог мировања, како бих се успио опоравити и вратити у нормалу. Али најприје је требало стати поново на своје ноге, које кад сам успио помјерити у себи сам помислио: ,,Добро је“. Знао сам да ми предстоји једна велика борба и да ништа не може одједном, него корак по корак, степеница по степеница, што и данас радим“, прича нам Милорад.

Замолио нас је да напишемо и сљедеће.

„У најтежем периоду мог живота подршку сам добијао са свих страна . Не могу ријечима описати колико су ме људи подржали, пружили ми помоћ када је била најнеопходнија. Не бих волио да некога не споменем, али ту који су се први нашли били су Хитна помоћ из Брчког који су након снимања одлучили да ме пребаце у УКЦ Тузла. Посебно бих се захвалио докторима и цијелом медицинском особљу, посебно одјељењима интензивне његе, ортопедије и хирургије. У сваком тренутку када је требало ту су били моји бивши и садашњи саиграчи, али једном ријечју цијела рукометна босанскохерцеговачка јавност. Истакао бих Адиса Камберовића, голмана Коњуха из Живиница, који је пуно помогао и мени и мојим родитељима. Наравно, ту је и ортопедско одјељење Болнице Требиње.Највећа моја подршка су моја породица, родбина и пријатељи. Поред моје породице, која је увијек на првом мјесту, ставио бих људе из мога Леотара, управу и тренере који су ту били за мене у свако доба, почевши од лијечења у Тузли до рехабилитације у Бања Луци и моје саиграче са којим се надам да ћу поново играти“, гопвори нам Инић. Када смо га упитали када ће и да ли ће се вратити на рукометни терен. Повреде су, понављамо биле изузетно тешке, али...

Смирено и одмјерено одговара.

Опоравак иде планираном динамиком. Послије лијечења у Бањи Слатина, гдје сам био презадовољан третманом и особљем, по повратку у Требиње, почео сам интензивније да радим вјежбе, како бих покушао што прије да се вратим у тренажни циклус. Моја велика жеља је повратак на терен, али о томе не могу ништа прецизније рећи, све зависи од брзине опоравка. То је степеница којој настојим што прије да се приближим“, каже нам на крају разговора момак о чијој би се, протеклој годину у животу, могао снимити тужан, потресан филм са завршетком који отвара врата побједе.

Врата побједе Милорад Инић отвара сваким даном све више.

Побједник године-Милорад Инић.

Коментари
Издвајамо