Драганић одлично дебитовао

Аутор: Глас Српске
21.01.2022. - Рукомет

Рукометаш Борац м:тела Владо Драганић добио је неколико дана одмора по завршетку Европског првенства у рукомету, па има времена да сабере утиске с великог такмичења на којем се прилично добро представио широј јавности. Игром случаја момак из Невесиња добио је прилику да дебитује у репрезентацији БиХ тек на великој смотри, а с друге стране су стајали Швеђани. Утисак је да је добро одрадио своје задатке, посебно што је од другог кола морао да своју природну позицију на лијевом крилу замијени десним крилом.
– Kући сам, одмарам. Тренер Мирко Микић дао нам је слободно до понедјељка јер Лука Перић, Марко Лукић и ја практично нисмо ни имали одмора – почео је Драганић причу за “Глас Српске”.
Довољно времена да премота у глави протеклих мјесец дана, јер је тада први пут стигао на окупљање репрезентације, а недуго потом и дебитовао на великој сцени. И то у 31. години.
– Велика ствар за мене. Сама чињеница да сам био на припремама и радио са свим тим момцима ми је много значила, а онда када сам отишао на првенство то је нешто сјајно. Група је била врло тешка, већина нас је играла против момака које смо до тада гледали само на телевизији. Иако резултати то можда нису испратили дали смо све од себе и мислим да у свим околностима нисмо ни могли пуно боље – каже Драганић.
А околности су биле све само не наклоњене Ивици Обрвану и момцима. Прво су их мучиле повреде током припрема, а вирус корона направио је проблеме пред пут у Словачку, а кулминација се десила након уводног меча са Швеђанима. Позитивне налазе добили су сви љеваци у тиму, па је импровизација била неминовна.
– Десио нам се најгори могући сценарио. Да је неко бирао најгоре да се деси то би изабрао. Kриво ми је због лошег почетка меча са Чешком, касније смо се консолидовали, али је било касно. Против Шпаније смо одиграли убједљиво најбољу утакмицу, штета што нисмо тако одиграли прве двије и што нисмо издржали до краја против њих – нагласио је Драганић.
Kаријеру је почео у родном Невесињу, затим наступао за Леотар и Дервенту, а већ другу сезону је члан Борца.
– Kада погледам да сам играо против једног од најбољих на свијету на мојој позицији Хампуса Ванеа, па Ђоана Kанељаса, а са друге стране да сам дијелио свлачионицу с браћом Бурић, Николом Прцеом, Мирсадом Терзићем, Владимиром Врањешом, као и на чињеницу одакле сам кренуо, не могу да будем незадовољан. Хвала мојој Херцеговини у којој сам почео и свим тренерима. Сигуран сам да бисмо били много конкурентнији да имамо услове бар у пола једнаке какве имају тимови и репрезентације са запада. Имам наравно још много мотива, први је да с Борцем наставим гдје смо стали, а ко зна можда се отвори и нека прилика да се окушам у иностранству. Раније сам маштао о томе, као и репрезентацији и онда када су амбиције већ спласнуле десило се ово. Порука је да се у спорту никада ништа не може предвидјети – закључио је Драганић.

Коментари
Издвајамо