-новогодишњи интервју- Анђела спојила двије љубави

31.12.2020. - Рукомет

Поприлично је честа а некима и можда досадна реченица „Кад се све испланира могу и спорт и школа заједно“.

Ипак је ту, најважнија воља. Онај „клик“ у глави, када спортиста сам себи каже:“могу и хоћу“.

Анђела Анђушић спада у у ту групу спортиста. Успјешно спаја двије велике љубави. Дипломирани агроном и, како каже, са својим „јараницама“ из ЖРК Леотар, Анђела, некадашња и репрезентативка БиХ, „напада“ Премијер рукометну лигу БиХ.

„Прије свега бих напоменула да је ,,човјек без циља као брод без кормилара!“ Кључ је у доброј организацији времена гдје уз свакодневно залагање смо све ближи остварењу својих циљева. Спорт је мој стил живота, а образовање и ширење знања је друштвена потреба којој треба свакодневно да тежимо, тако да уз квалитетно испланиране дневне обавезе, све може да се постигне“, говори нам Анђела у новогодишњем интервјуу и наставља: „Живот је непрестана борба, пуна падова и успона. Не могу да кажем да није било момената кад бих се на тренутак запитала да ли истрајати или одустати, али тај мој спортски, борбени дух ми је одувијек давао снагу да наставим даље, не само у рукомету него и генерално у животу. Тако је било и послије теже повреде лигамената у клубу ,, Неретва“. Док сам у периоду опоравка бодрила свој тим са трибина, схватила сам да је рукомет дио мене. Уз изузетне напоре за што бржим опоравком, убрзо сам поново обула рукометне патике и вратила се на терен. Ипак, с обзиром на одређене циљеве које планирам да реализујем у скоријој будућности, рукометом се сад већ, како волим да кажем,  бавим рекреативно“ прича нам она.

Па колико ће Анђела прича да траје?

„Не могу са сигурношћу да прецизирам колико ће ова прича око рукомета да траје, али како сам претходно напоменула мој фокус је усмјерен на друге циљеве, прије свега на мастер студије, што не значи да нећу и даље давати свој максимум и у рукомету иако је он за мене сада успутно задовољство“.

Волиш ли да планираш у животу?“

„Свакако да постоје планови, како за скорију тако и за дугорочну будућност, али још увијек их не бих откривала. Нека нешто и остане тајна“

Па добро, али ипак спортске амбиције ипак постоје. Гори ли та спортска ватра у теби?

„Како да не. Што се тиче шампионата, амбиције су велике, самим тиме и шансе. Као што су Ваши читаоци већ имали прилику да виде, стара екипа се вратила и надамо се репризи 2016. године, поновној титули и уласку у Премијер лигу. Ја морам да споменем моје „јаранице“, како се ми међусобно зовемо, да им овом приликом поручим да је и ова нова 2021.година поново наша!

Ех сада имамо и једни индискретно питање. За крај! Твој моак је такође спортиста. Александар Бегенишић је фудбалер! Навијате ли једно за друге са трибина? Колико ти значи његова подршка?

Хвала Вам што сте се дотакли и ове теме и што сте ми дали могућност да споменемо и мога момка. Наравно, Саша ми је ослонац у сваком погледу, а не само по питању спорта. Кад год му пословне и спортске обавезе дозвољавају, пружа ми максималну подршку са трибина. С обзиром да смо ми генерално једно другом велика подршка, тако ни ја не изостајем на његовим утакмицама на којима будем његов највјернији навијач“, каже нам Анђела.

Шта пожељети овој сјајној дјевојци за крај него да јој се све жеље у 2021. години испуне.

Када вечерас буде сабирала и одузимала шта јој је донијела 2020. година сигурно ће то радити са осмјехом на лицу. Нека јој ова наредна буде пет пута боља. И да задржи осмјех на лицу.

Коментари
Издвајамо