Судар дивова у Паризу

12.06.2021. - Остало

Судар дивова, гладијатора, тениских генијалаца… Нижу се хвалоспеви на рачун Новака Ђоковића и Рафаела Надала после још једног њиховог епског дуела, меча који ће се дуго памтити, који ће златним словима бити уписан у историју белог спорта.

На срећу, више ће га памтити навијачи српског аса, тениског краља, који је остварио најтежи задатак у свету белог спорта: срушио је господара шљаке, вечитог шампиона Ролан Гароса, у његовој кући. Скинуо је Рафу с трона, спречио да дође до 21. гренд слем титуле, којом би постао најуспешнији у историји. И објективно, са три трофеја разлике, било би га паклено тешко стићи. Та пропуштена прилика ће Бика са Мајорке данас паклено да жуља. Свестан је шта му је Новак одузео на позорници Шатријеа.

Свет је годинама уживао у дуополу Федерера и Надала, где је Ђоковић био „трећи точак“, који никако није успевао да се убаци у то друштво. Када се 2011. први пут попео на Олимп, почео је нови тениски поредак. У којем је Новак краљ, доминантна сила, којој ни сви оркани и торнада која га шибају готово свакодневно из западних медија, те редовно са трибина највећих турнира – не могу ништа. И то никако не могу да му опросте.

Роџер Федерер, истински великан овог спорта, полако клизи у други план. Јер, двобој Новака Ђоковића и Рафаела Надала је највећи класик у историји овог спорта. Нико никада није играо толико пута један против другог као Србин и Шпанац – чак 58 пута. И од синоћ Новак води 30:28 у победама. Толико је тесно, неизвесно, клацкалица.

Од тога су 29 пута играли у финалима, водили директне окршаје за титулу. Ђоковић је успешнији – 16:13. Али, није све ни у математици, ни статистици. Каквих је само ту било мечева! Оних који се гледају седећи на ивици столице.

Финале Аустралијан опена, најдуже у историји, из 2012. године, које је Ђоковић добио 5:7, 6:4, 6:2, 6:7, 7:5 после пет сати и 53 минута игре. Годину дана касније Надал је одговорио победом у полуфиналу Ролан Гароса после пет сетова, у којем је последњи завршен резулатом 9:7. А, спектакулано је било и полуфинале Вимблдона пре три године, у којем је Ђоковић славио са 10:8 у одлучујућем сету, после још једног маратона који је дизао на ноге лондонску публику, а доводио на ивицу срчаног удара навијаче обојице великих шампиона широм света.

У ту антологију, у ризницу невероватних мечева тениских дивова ући ће и овај из полуфинала Ролан Гароса, који је довео дотле да је, по речима Марион Бартоли, премијер Француске, распамећен оним што је гледао преко тв екрана, позвао организаторе Ролан Гароса и рекао им да суспендује полицијски час на Шатријеу, нека публика остане до краја меча. Па, нек иде живот…

И у праву је, не би то било исто да су се чуле само струне рекета како свирају после удараца и усклици играча код сваког поена, да нема вулкана емоција с трибина после сваког, али сваког вансеријског поена. Таквих поена да је Дијего Шварцман, четвртфиналиста турнира, јавно упитао играју ли Ђоковић и Надал исти спорт као остали момци из АТП тура.

Али… Новак је остварио велику победу, за дуго памћење, но трофеј још није у његовим рукама. Неће му у недељу бити нимало лако против Стефаноса Циципаса, једног од младих лавова, гладних гренд слем трофеја. Грк је први пут у финалу, види шансу, види обрисе пехара. Мада је свестан и он какав га рударски посао чека да би га подигао. Тако је и Данил Медведев у Мелбурну чак био и фаворит у финалу по мишљењу појединих експерата, па је доживео дебакл од савршено нашпанованог Ђоковића.

Бориће се у недељу Ђоковић са Циципасом, али и са Рафином „клетвом“ у Паризу. Јер, само су двојица играча успевала да победе Шпанца на Ролан Гаросу, да га одвоје од „мајке земље“. Једном Робин Содерлинг, једном Новак (пре јучерашњег сусрета). И нису успели да тај успех наплате освајањем трофеја.

Содерлинг је 2009. елиминисао Надала у четвртом колу, а у финалу је поражен од Федерера. Док је Ђоковић избацио Рафу 2015. у четвртфиналу, а у борби за трофеј је изгубио од Вавринке.

 

Воли Новак изазове, обожава да руши рекорде, да успе нешто што ником није успело. Тражи такве специјалне задатке, јер у свету тениса нема иоле вредног трофеја којег већ није освојио. Па, ето му додатног стимуланса пред финале: да разбије Рафину „клетву“ и да тиме дође до 19. гренд слем пехара. Да дође тик иза леђа Федереру и Надалу који имају по 20. Са наредна два турнира, Вимблдоном и УС опеном, где су подлоге које његовој игри боље пријају од шљаке, српски ас би могао да се изједначи са највећим ривалима. Да не претерујемо са захтевима па да кажемо и да их престигне. Може то и догодине, није касно…

А, да, није ни то све. У тениској Опен ери ниједан играч није успео да сваки гренд слем турнир освоји по два пута. Надал је само једном славио у Аустралији, Федерер једном на Ролан Гаросу. И ту Ђоковић може у недељу да уђе у тениску историју. Колико тога је на талону. Још само један корак…

 

Коментари
Издвајамо