Републико Српска … опрез !!!!!

Аутор: српска инфо Фото: агенције
13.04.2021. - Остало

Херцегспорт Вам доноси један сјајан али отрежњујући и упозоравајући текст са сјта српска инфо.

Тиче се свих нас….

Мало је дужи, али прочитајте….

Посљедице могу бити фаталне, прича је из Бањалуке, али је слободно можете пресликати било гдје.

 

Како мањак спортске активности утиче на дјецу и њихов развој?

Прошле године, у првом таласу епидемије, школе спорта и клубови нису радили у “комаду” три мјесеца. Три мјесеца без тренинга и дјеци су већ потпуно били нарушени фокус, концентрација и кондиција, напомињу тренери. Дјеца су се улежала, сликовито описује Филип Бабић оно што их је затекло по повратку у салу.

– Никада се није десило да толико дјеце, послије само мјесец дана рада, жели да престане с тренингом јер нису имали воље да се озноје, да било шта ураде. Ако се у школи пјесмица мора 20 пута поновити да би се научила, тако се и код нас неке ствари морају поновити да би се савладале. Дјеца сада тако лако одустају, не могу се помирити са чињеницом да нису нешто савладала и послије два, три тренинга тражила су разлог да не тренирају. И без свега овога смо имали проблема, а сада треба бити мађионичар, па дјеци наметнути активност да раде – прича Бабић, представник школа спорта у Бањалуци које, по одлукама Републичког штаба за ванредне ситуације, нису радиле посљедњих мјесец дана.

Тренери ни овако немају лак посао, јер данашњи малишани већ у старту каскају за физичком кондицијом и спретношћу својих вршњака од прије неколико година. Искуства у школама спорта показују да програм који су прије једне деценије радили са шестогодишњацима, сада вјежбају с дјецом од осам година, јер они тај темпо у млађем узрасту не могу испратити.

Зато се прави спортисти не могу никако помирити са мјерама које се доносе, у циљу заштите здравља.

– Замислите да дјеца која су уписала први разред цијелу годину немају никакву физичку наставу, нити могућност тренинга. Сада се то, ево, понавља и у другом разреду, и ко нам обећава да ни сљедеће године неће бити исто. Замислите да нам дјеца три године расту и развијају се без икакве организоване наставе, а у друштву се наводно жели промовисати здраво одрастање и здрава нација. Не можемо вјеровати да се не размишља у правцу дјеце. То је толико нелогична ствар и са тим се здрав разум заиста не може помирити – поручује Бабић.

Прошле године, у првом таласу епидемије, школе спорта и клубови нису радили у “комаду” три мјесеца. Три мјесеца без тренинга и дјеци су већ потпуно били нарушени фокус, концентрација и кондиција, напомињу тренери. Дјеца су се улежала, сликовито описује Филип Бабић оно што их је затекло по повратку у салу.

– Никада се није десило да толико дјеце, послије само мјесец дана рада, жели да престане с тренингом јер нису имали воље да се озноје, да било шта ураде. Ако се у школи пјесмица мора 20 пута поновити да би се научила, тако се и код нас неке ствари морају поновити да би се савладале. Дјеца сада тако лако одустају, не могу се помирити са чињеницом да нису нешто савладала и послије два, три тренинга тражила су разлог да не тренирају. И без свега овога смо имали проблема, а сада треба бити мађионичар, па дјеци наметнути активност да раде – прича Бабић, представник школа спорта у Бањалуци које, по одлукама Републичког штаба за ванредне ситуације, нису радиле посљедњих мјесец дана.

Тренери ни овако немају лак посао, јер данашњи малишани већ у старту каскају за физичком кондицијом и спретношћу својих вршњака од прије неколико година. Искуства у школама спорта показују да програм који су прије једне деценије радили са шестогодишњацима, сада вјежбају с дјецом од осам година, јер они тај темпо у млађем узрасту не могу испратити.

Зато се прави спортисти не могу никако помирити са мјерама које се доносе, у циљу заштите здравља.

– Замислите да дјеца која су уписала први разред цијелу годину немају никакву физичку наставу, нити могућност тренинга. Сада се то, ево, понавља и у другом разреду, и ко нам обећава да ни сљедеће године неће бити исто. Замислите да нам дјеца три године расту и развијају се без икакве организоване наставе, а у друштву се наводно жели промовисати здраво одрастање и здрава нација. Не можемо вјеровати да се не размишља у правцу дјеце. То је толико нелогична ствар и са тим се здрав разум заиста не може помирити – поручује Бабић.

Професор с бањалучког Факултета физичког васпитања и спорта Раденко Добраш напомиње да системско рјешење у школама ни раније није било сјајно, а проблеми се сада само нижу. И прије епидемије, каже, у настави физичког “нешто је шкрипало”. Подсјећа на поразне резултате истраживања које је са својим факултетом радио за Стратегију развоја спорта у РС.

– Када смо дјецу у млађем школском узрасту питали да ли имају редовну наставу физичког васпитања, од око хиљаду испитаника само 3,9 одсто је одговорило потврдно. То је катастрофално, и онда на све то, дође још ово стање у којем прво што је урађено укинута је настава физичког. Чак и први пут када се настава одржавала онлајн, речено је да часова физичког неће бити и ја сам успио некако, разговарајући с министарством и Републичко-педагошким заводом, договорити да тих часова буде и да дјеца, колико-толико, могу да виде нешто и раде. Међутим, ово сада је јако проблематично – упозорава Добраш, истичући како је физичко најчешће колатерална штета.

Дјеца се играју на пољу када је лијепо вријеме. Они имају потребу за физичком активношћу и сами се сналазе, али као друштво морамо наћи модел како да их усмјеримо, истиче Добраш, поготово ако ово потраје, а не да се све дешава стихијски. За узраст од шест до 11 година каже се иначе да је златно доба моторике и тада би се са дјецом требало највише радити.

– Ово није генерација 70-их година прошлог вијека, која је имала безброј активности, могућности, па чак и радних активности. Данас дјеца имају врло мало задужења у свакодневном животу, а физичка активност и кретни дефицит је и преко 50 одсто од потребног – појашњава професор, напомињући још једном да је физичка вјежба изузетно важна за дјететов правилан развој и за њихову социјализацију.

Добраш подсјећа на алармантне резултате још једног недавног истраживања у Бањалуци, када су тестирана дјеца узраста од седам до 15 година.

– Не бисте вјеровали да већ у узрасту од 10, 11 година имамо дјеце са  90 килограма. Свако одјељење четвртог, петог разреда има ученика који теже између 60 и 70 килограма, тако да је то епидемија која ништа не заостаје за овом која нам се дешава. Огромни су проблеми међу овом рањивом популацијом, не само због овог стања, него и иначе – закључује Раденко Добраш.

У школама спорта у Бањалуци потпуно нелогичним сматрају мјере нашег Републичког штаба, које се, кажу, разликују и од свих у региону.

– Упоредите остале земље и њихов начин доношења и попуштања мјера. С обзиром да се показало како су дјеца у ланцу епидемије најмање погођена, мјере затварања посљедње обухватају дјецу. А код нас прво што се ради, искључују се дјеца из неког процеса и послије се посљедња укључују – указује Филип Бабић.

Спортски и културни радници стављени су у незавидну позицију јер ни једни, ни други нису навикли рјешавати ситуацију на улици, говори Бабић. С друге стране, пролазе они који праве већи притисак у друштву, каже он, мислећи очигледно на угоститеље, који су се јавно побунили због забране рада.

– Разумијемо да су најбитнији људски животи и јасне су нам биле мјере прошлог марта, када сви нисмо радили, али у овом случају нас зачуђавају. Као струка, не можемо да појмимо да се само гледа ко више доприноси средстава у буџет и да се том хијерархијом отвара рад дјелатности – закључује Бабић.

Професор Добраш прича како је било предвиђено да ђацима у четвртим и петим разредима часове коначно предају наставници физичког, али је корона то стопирала.

– Од ове године је требало да почне и примјена 15-минутног вјежбања у млађем школском узрасту. То не мора чак ни да буде на почетку наставе, већ да учитељ одлучи када дјеци треба физички одмор, када види, на примјер, да је дјеци пала пажња – говори о пропалим плановима Раденко Добраш.

 

Коментари
Издвајамо