17.02.2021. - Остало

Данас се навршило три године…Боже како вријеме лети….Три године од како је отишао наш наставник…Друге смо звали именом, презименом, надимцима, а ми кратко и јасно наставник.

Драган Зеленовић… Како то големо звучи.

Није имао своје дјеце, али је имао све нас.„Шампионе“, тако нас је звао.Ех, црни сам ти ја шампион, са 100 килограма и покретан као шпорет. Сад знам да смо ми сви и били заиста његови шампиони. Људи које је он учио и научио вриједностима које сада не постоје. Не љутите се драги пријатељи професори физичког васпитања. Све вас волим и поштујем.Али један је Наставник….Осјећао сам док су момци из полица, али и из других дијелова града радили ан стадиону иза Треће основне, наставник их је гледао…И смијешио се јер зна да га нису заборавили…

Нити ће…

Па ево и клинцима, који не памте много, се прича о наставнику. Хтјели не хтјели он је увијек са њима. Кад год лопте прође кроз кош, у гол или у Бокоњића башту…

И ја се сјећам. Дакако. А текст који слиједи, објављен на порталу требињеливе је најемотивнији који сам написао.

У увијек ми сузу измами.

Живиш наставниче. Са шампионима. Али и послије њих.

Ми, дјеца, звали смо га Наставник, неко га је звао професор, неко „Зелени“, неко Драгане…

А ми Наставниче.

Давно бијаше, осамдесет и неке, први час физичког у Трећој основној. Пети разред. Изађе човјек кроз врата од просторије гдје су били спортски реквизити. Једва прође. Громада. На лицу благи осмијех, а ми, „голуждрави птићи“, несигурног корака.

Рече нам неколико ријечи о томе како је спорт здрав, како се морамо бавити спортом, да се физичко не оцјењује али да је веома важно, како да се облачимо на физичком – да носимо патике, шортсеве, бијелу мајицу, за дјевојчице такође.

И мислим да од тог тренутка није био никога ко није једва чекао сљедеће физичко васпитање. Показао нам је свима много тога – од колута напријед, колута назад, стоја на рукама, прескока. Ко може да заборави традиционалне турнире у малом фудбалу, кошарци, све је то Наставник организовао и судио…

Мене лично, „заљубио“ је у кошарку. И дан-данас када клинцима показујем како се неке најосновније ствари у кошарци раде, кажем им ово ме је Наставник научио.

Сјећам се и једног школског турнира у рукомету на Брекани. Неријешен резултат, а ја најмлађи у екипи, прекидох једну акцију противника, потрчах у контру, дадох гол за побједу. Судија прекиде славље, досуди грешку у вођењу лопте, а ја у плач.

Колико га је само наружио Наставник тада. „Због тебе ће дијете да плаче идиоте један“, викао је на њега а овај ћутао и оборио главу. „Побиједићемо ми догодине“, рече ми Наставник и намигну ми.

Боже, колико је само код тадашњих директора тражио нове лопте, колико је само инсистирао да се очисти простор за скок у даљ, да се дјеца ослободе са часова за фудбалску, рукометну, кошаркашку секцију.

Не сјећам се да ли је за тадашњег мог школовања бетонирана она рупа на средини школског терена, али знам да је он на томе упорно инсистирао.

Прођоше тако године, школовање, рат, студирање, и оно послије. Наставника сам често гледао у граду у шетњи, испред школе. „Отишао сам „Шампионе“, у пензију. Ево, често шетам, купим новине, сједим овдје под кошћелом, дружим се са пријатељима. Дјецом највише“, рече ми једног љетног поподнева у близини станчића који су му додијелили надлежни у школи.

Учинило ми се да је то било тако добро дјело које је „Наставник“ заслужио.

Био је у пензији, а увијек близу школе. Увијек близу терена, дворане, клинаца које је и даље, онако у пролазу учио како се правилно прави десни и лијеви двокорак.

А онда је одједном почео да „вене“… Погурио се, успорио са корацима и поприлично се повукао у себе. Али, и даље је имао онај сјај у очима.

А онда… Онда рекоше „умро је Зелени“.

Можда јесте по овим земаљским мјерилима. По оним вишим, није и неће. Макар дотле док се на оном стадиону иза Треће основне школе буде котрљала лопта.

Она ће се котрљати, а Наставник Драган Зеленовић ће живјети у сјећањима армије оних којима је предавао. И учио их да спорт није само спорт, да је то ипак више од игре.

Не збогом, само довиђења Наставниче.

Коментари
Издвајамо