Нада и Јелена као од шале газе километре

Аутор: Милош Васиљевић
17.03.2021. - Остало

На почетку је трчање за сестре Наду и Јелену Јововић било хоби, бјежање од свакодневице у природи и позитивно “трошење” слободног времена. Ипак временом, “освојити” који километар више, те поправити већ вријеме истрчано раније, постало је страст, ако не и опсесија. Тако, ове свестране Гачанке, вриједно тренирају, како би у догледно вријеме истрчале и маратонску трку. Три пута седмично тренирају у дворани, док осталим данима уживају у прелијепим природним љепотама. За радио Падрино кажу, да је трчање, одмор за душу и тијелу, па то препоручују и свима онима који су мање активни.

Прошла година, свакако је била атипична, крајње непредвидљива, у овој већ имају, начелно свој календар. Свакако, циљ је маратон, ако не и истрчати 57 километара на Фрушкој гори.

Трчање се код мене јавило као потреба да стрес каналишем, а истовремено сачувам психо-физичко здравље. Живот нас научи да ништа ту није без разлога, да у различитим активностима можемо пронаћи задовољство и да имамо једноставан избор да будемо креатор или нечија креација. Трчање је процес који свака особа може да контролише и који зависи искључиво од наше физичке и менталне снаге. У марту имамо планиран “Мостарски полумаратон” , тачније 20. марта и Требиње вертикал, популарна “трка у камену” 27. марта. Радујемо се тим тркама јер је то један тест наших снага и могућности”, каже нам на почетку нашег разговора Јелена.

Заједно “брусе” форму, обожавају да трче по ободу Гатачког поља, око језера Клиње, једноставно окружени природним благодатима.

“Бавити се трчањем значити бавити се собом. Бринути о свом менталном и физичком здрављу. Уствари, то је љубав према себи. Трчање, у својим почетним фазама је једна захтјевна и тешка дисциплина. Моменат (кога често нисмо свјесни) када прелази у љубав трчање доводи у димензију страсти. Сваки километар више је помјерање сопствених граница. И управо је то оно што највише вреднујем у трчању, помјерање сопствених граница. Ми смо дошле у фазу када сваки слободан моменат користимо за трчање, брзо ходање, освајање успона. Трчање није изолована дисциплина. Уколико желимо боље резултате онда су потребни тренинзи снаге. Ми три пута седмично одлазимо у теретану, а остале дане трчимо, планинаримо, возимо бицикл, ходамо”, прича нам Нада која наглашава да је за беспријекорну физичко – кондициону припремљеност ово добитна комбинација.

Коментари
Издвајамо