Микрофон и боксерске рукавице

Аутор: Дневник Нови сад
08.03.2021. - Остало

Новинарка телевизије „Прва“ Сандра Зекић својим лијепим причама које доноси из Новог Сада и Војводине завредила је пажњу јавности, а постала је и препознатљива по осмеху, који радо дели и пролазницима, колегама, али и свим гледаоцима ове телевизије. Будући да је дописница из Новог Сада њој ниједан дан није исти и често је можете срести како јури са микрофоном и камером у рукама или док у једном од омиљених јој кафића у паузама између снимања монтира прилоге и уговара нова снимања. Има лијеп радни стаж у новинарству, па за стрес и трему пред камерама данас и не зна. Иако је приватно, можда, како каже, несигурна, признаје нам да неколико минута колико има у лајв програму јесу њена зона комфора.

           

Сандра је иначе и дугогодишња репрезентативка у савате боксу и остварила је бројне победе у том с порту. На њеној витрини налазе се две сребрне медаље са европских првенстава у савате боксу и једна бронзана, а остварила се и као професионална боксерка.

Не заборављам чињеницу да 80 одсто људи нити се обучава за камере нити се са њима сусреће и мени је то једна врста арене. Осмехом и лепим речима кравим саговорнике. И ту не заборављам да сам и ја гледалац и један од њих. Новинарство је арена у којој се борим да осмехом и лепом речју убедим људе да ми повере своју причу, а у рингу рукавицама.Сви се шале на рачун страха од мене. Мислим да није било саговорника који, кад је чуо да сам боксерка, није рекао: „Јао, па ми морамо да пазимо како са тобом причамо“ . Увек им објашњавам да сам ја „мица“ која плаче на филмове и којој позли кад чује да се неко гласно свађа, а камоли да видим тучу у кафани. Једино морате момке да питате. Они и даље нешто баш и не прилазе . Нема разлога за страх, не могу да им објасним, каже уз осмјех Сандра Зекић .

Коментари
Издвајамо