Келезовина – село шампиона-од Тање до Тијане

16.02.2021. - Остало

Наставак приче о Келезовини-селу шампиона

Из Келезовине је 1990-те на школовање отишла Тања Турањанин. Отишла да се школује, успут да тренира кошарку, коју прије средње школе није тренирала, али то јој није сметало да кроз коју годину постане најбоља кошаркашица београдског Партизана. Њена млађа сестра Маја такође је имала професионалну кошаркашку каријеру а брат Петар је врло добар одбојкаш који је после наступа за ОК Љубиње, каријеру наставио у београдском Партизану и суботичком Спартаку а играо је за разне клубове из Грчке, Италије и Шведске. Невјероватна спортска породица.

А то није све!

Тањин, Петров и Мајин брат од тетке је прослављени југословенски одбојкашки репрезентативац, Ђорђе Ђурић. Његова мајка Перса, такође је рођена у Келезовини. Ђорђе је своју успјешну каријеру започео у Љубињу, а наставио је у Војводини и репрезентацији Југославије са којима је исписао најљепше странице југословенске одбојке а после је играо у Грчкој и Италији Са одбојкашком репрезентацијом Југославије је освојио бронзану и сребрну медаљу на европским првенствима 1995. и 1997. године, бронзану медаљу на Олимпијским играма 1996. године и сребрну медаљу на Светском првенству 1998. године.

Ђорђетова бронза из Атланте дуго је била једина олимпијска медаља коју је освојио неки спортиста рођен у источној Херцеговини. На следећу се чекало 20 година и нећете вјеровати и она је неким родословним путевима везана за Келезовину. Али о томе нешто касније.

Још један спортиста чија је каријера нажалост због повреде прикинута по мајци потиче из Келезовине. То је кошаркаш Стефан Поповски-Турањанин. Рођен је у Скопљу гдје су му родитељи дошли из Сарајева почетком Рата у Босни и Херцеговини. Поникао је у ФМП-у гдје је био један од најталентованијих младих играча да би каријеру наставио у белгијском Остендеу, па потом у Работничком и МЗТ-у из Скопља,да би је због теже повреде завршио у Јагодини. Био је члан прве петорке репрезентације Србије до 18 година која је освојила сребрну медаљу на Европском првенству одржаном 2011. у Литванији и Пољској.

И за крај права посластица. Сјећате се да смо раније у тексту поменули да је прву олимпијску медаљу у источну Херцеговини донио Ђорђе Ђурић. На другу се чекало 20 година и донијела је Билећанка Тијана Бошковић. Чекајте какве она везе има са причом о Келезовини и олимпијским медаљама.Па наравно да има. Тијанина баба по оцу, Олга Бошковић, рођена Турањанин је из Келезовине. Слаба веза? Мислите? Па ако кажемо да су Тијанини деде-стричеви Радомир, Слободан и Станко били пионири чувене љубињске одбојке а да се Тијанин отац Љупко, такође талентован спортиста сав уметнуо на ујаке, онда веза постаје много јаснија и чвршћа.

Ето, нисмо сигурни да на ширим регионалним просторима постоји једна таква махала један пусти херцеговачки заселак од неколико кућа и двије породице који је дао више успјешних спортиста. Само би тај спорт и сви успјеси старим Херцеговцима из Келезовине и данас као некада био залудан посао и губљење времена.

-Гдје су вам дјеца?

-Која ђеца ништа од њих, само скачу за лоптом.!

-Па донијели су ваши потомци двије олимпијске медаље.

– Какве медаље. Гледај мој синко од чега ћеш живит’!

Коментари
Издвајамо