Иванина прича-више од спорта

Аутор: srpska info
15.01.2021. - Остало

Билећанка Ивана Табаковић, дјевојка о чијем су здравственом стању извјештавали и медији у региону прије пет година, када је пала са залеђене литице у провалију приликом планинарског похода на Орјен, никада се није одрекла планинарења.На планину се вратила исте године, а након успјешног опоравка опробала се и у другим спортовима. Крајем прошле године истрчала је и хуманитарну трку за помоћ свом суграђанину.– Скоро је пет година од догађаја који је имао снажан утицај на мој и животе људи захваљујући којима сам жива. Нико од нас, сигурно, није знао колике су му границе издржљивости, колико смо способни и снажни, а доказали смо да јесмо надљудски – почиње за „Српскаинфо“ присјећање на овај догађај Ивана.Призаје да се не сјећа ниједног детаља тог 17. јануара, кад је била на ивици живота и смрти.

– Повреде су биле тешке, глава, преломи, промрзлине. На болничком лијечењу сам била скоро мјесец дана, али ни у једном тренутку нисам помислила да ћу одустати од планинарења. Посебно ми је остало у сјећању када ме доктор подигао из кревета и рекао ми да ходам. Уз помоћ ходалице сам направила три корака и вратила се у кревет, уморна, исцрпљена, без имало снаге. То ми је био потпуно непознат осјећај и тада сам рекла да тако не може. Моје тијело ће мене слушати. Почела сам уз помоћ љекара и физиотерапеута да вјежбам. Бол сам игнорисала и сваки дан била видљиво боља. Планини сам се поново вратила након пет мјесеци – прича она.Ивана каже да се повремено јављао страх, али је воља била јача, а планине никада до тада нису биле тако лијепе.Од малена је заљубљена у природу, од када је као дјевојчица љетне дане проводила у близини Гацка, гдје су њени бака и дјед имали катуне.– Тамо сам боравила по два мјесеца с браћом и рођацима. Свакодневне шетње, пливање у ријеци, језеру, уживање у љепоти природе с погледом на Маглић, Волујак, Зеленгору, чине моје детињство непроцјењивим – прича она.

Прве планинарске кораке почела је прије осам година у требињском Планинарском друштву „Вучји зуб“. С члановим овог друштва је обишла многе планине на Балкану, а попела се и на врхове Алпа.– Већ првих година од када сам у „Вучијем зубу“ обилазила сам планине у РС, Црној Гори, Олимп у Грчкој, а моји први успони су били на планину Орјен, коју волим и поштујем мало више од осталих. Често смо се пели и на црногорске врхове – описује Ивана своје почетке.Прије нешто више од пет година с планинарима из Требиња и Гацка попела се и на врхове Алпа и Гросглокнер, највиши врх Аустрије.– Тих десетак дана утицали су на моју психофизичку зрелост. Технички и кондиционо захтјевни успони, различити временски услови, помјерили су моје границе, упознала сам себе другачију, снажнију, издржљивију него што сам мислима да јесам – каже она.

Коментари
Издвајамо