„Или или?“ наш гост Мишо Пешић тренер ЖОК Леотар

Аутор: Р.МИ. Фото: приватна архива
08.12.2020. - Остало

Мишо Пешић, наш сљедећи гост у рубрици „или-или?! је (релативно) млад човјек а већ је дуго у требињском спорту. Било као некадашњи голман омладинских селекција Фудбалског клуба Леотар или касније као професор физичког васпитања у Основној школи Вук Караџић у Требињу, као учесник Олимпијада у малом фудбалу, или тренер у Атлетском клубу Леотар, Кошаркашком клубу Леотар или дан данас, као „Шеф струке“ у Женском одбојкашком клубу Леотар. Нисмо заборавили, а то посебно напомињемо, дугогодишњи је координатор Малих олимпијских игара РС за подручје Источно херцеговачке регије и организатор бројних завршних турнира у овом такмичењу. Отуда, ваљда, и дан данас вриједи изрека нема добре организације ако нема Миша Пешића. Неко ће рећи да сам субјективан. признајме и јесам јер сам се годинама у ту чињеницу увјеравао.

У данашњој рубрици га гледамо у неком другом свијетлу. Прво питање му је поставио, његов претходник у овој рубрици, кошаркашки судија Божидар Бобо Радановић. Дакле….

Врућа тренерска столица или удобна руководећа фотеља?

У сваком случају врућа тренерска столица. Свих ових година, моје одбојкашице то добро знају јер стално понављам, сам говорио да посао у тренера и све око клуба радим са много више љубави и ентузијазма, него посао у школи, а који је једина егзистенција мојој породици, и који се такође трудим да радим најбоље што знам и могу.

Зимски или љетњи распуст?

Љетњи свакако. Зимски и немам посљедњих 7-8 година као директор школе.

Лош успјех матураната или испадање из лиге?

Ух, велика дилема. И једно и друго значи неуспјех…посебно кад знаш колико труда и одрицања треба до успјеха. Увијек сам и својим одбојкашицама говорио да је школа на првом мјесту, па нека буде испадање из лиге, ако тако мора.

Ко је био успјешнији у наговарању. Аутор овог текста или Славиша Слави Илић?

Аутор свакако, он је то радио са стилом, вјероватно због животног искуства, Слави је увијек био помало неозбиљан. J

Хоћеш платити пицу сада или да играмо реми да задња два плаћају? (поново Бобо Радановић)

Обзиром да би то био повод за дружење са Бобом, платио бих одмах. Мада, без ремија са Бобом, Сашом Косовићем и Весом Гудељом, та пица није толико укусна, посебно ако задња двојица не би платила.

Маргарита или Везувио?

Најбоља је гурманска!

Пионирска титула РС или везане титуле на МОИ РС?

Свакако пионирска титула, посебно због тренера Огњена Милојевића који ове године води пионирску селекцију, а коме би то свако била сатисфакција за велики труд. После пласмана у Прву лигу РС, то би свакако била степеница више у развоју ЖОК „Леотар“. Са друге стране, лично, радујем се сваком спортском успјеху ученика и у школи. Као наставник физичког васпитања, 2009. године сам водећи школску екипу ОШ „Вук Караџић“ био Републички првак у оквиру МОИ РС, у малом фудбалу, у генерацији за коју је, поред осталих, играо и Мијат Гаћиновић. У мом сјећању, тај успјех је за мене био већи од било какве финансијске надокнаде и разлог више због чега вриједи радити посао наставника физичког васпитања и тренера. Тај осјећај се са много више личних емоција поновио и 2019. године, када је ЖОК „Леотар“ ушао у Прву лигу РС.

Инертан млад професор или хиперактиван професор пред пензију?

Увијек сам за хиперактивног професора, у било којим годинама. Као примјер из Гимназије, навешћу професора Братољуба Мичету. Свој посљедњи дан пред одлазак у пензију, у школи, радио је као да му је први, готово цијели дан је остао у школи како би уредно завршио све своје обавезе. Те школске 2017/2018. године са великим ентузијазмом водио је школске кошаркашке екипе на Републичком такмичењу у кошарци, у оквиру МОИ РС, и освојио шампионске титуле у мушкој и у женској конкуренцији, и дао примјер млађим колегама како би требао сваки просвјетни радник да се односи према свом позиву. Сматрам да године, услови и околности никад не смију бити изговор.

Љетњи дан на базену! Ладно пиво или сладолед који се топи?

Држим се сладоледа, не волим алкохол.

Гол линија у Романији или гол линија на Олимпијади?

ФК „Романију“ из Пала доживљавам као свој клуб, клуб који ми је у великој мјери помогао у школовању и то никад нећу заборавити, на чему сам им јако захвалан. И данас их пратим и радујем се сваком њиховом успјеху као свом. У ФК „Леотар“ нисам играо сениорски фудбал, али такође носим најљепше успомене из тренирања у млађим категоријама, али и јако лоше услове у поратном времену. Стадион на Бањама, 2-3 лопте на 30 и кусур дјечака, био је наш центар свијета. Није било пропуштеног тренинга. Али ако бих се морао одлучити, нека буде Олимпијада, јер сам увијек више волио мали фудбал. 2005. године сам посљедњи пут играо финале на Олимпијади за екипу „Бање“ и био проглашен за најбољег голмана турнира. Тада је екипа „Тине“ била неприкосновена. Након тога сам почео радити у школи и престао се „званично“ бавити фудбалом. Олимпијада је за требињце увијек била више од обичног турнира у малом фудбалу.

Догодио се проблемчић у школи! Наставник и професор који је погријешио а супротно тврди или ученик који је у праву? Како поступити?

Увијек сам за истину и тражење најбољег рјешења. Трудим се да будем на страни онога који је исправан, али је често проблем како саопштити истину оном који гријеши, а да је прихвати на прави начин. У свакој организацији, па и у школи, уколико сви не иду по мало на своју штету, нема заједничког успјеха. Зато је важно да свако прихвати своју грешку, ма каква била.

Идеалан слободан дан! Са клинцима у шетњи или искључен мобилни цијели дан?

Ни једно ни друго, моја супруга најбоље зна. Током радне седмице школа и тренинзи, викендом утакмице, и тако цијелу годину…са телефоном у руци. J

Огњен Милојевић или Миленко Мулина?

Пријатељи прије свега, стубови ЖОК „Леотар“. Да није њих, не би било ни мене у одбојци. Знамо се скоро 20 година, у одбојци већ 10-так заједно. За сво то вријеме никад нисмо имали ни најмањи проблем, уз уважавање мишљења по сваком питању. Овдје бих изабрао обојицу..ако може.

Ивана Вујовић или Јелена Руњевац?

Оне су, уз још одређени број њих, разлог због кога постоји ЖОК „Леотар“. Јелени Руњевац сам некада давно рекао да уколико будем имао ћерку, а сад је имам, да бих волио да карактером и понашањем буде као она, али сам сада сигуран да би најбоља била комбинација њих двије. Јелена је неко ко је увијек спреман да се жртвује, да свима буде добро, наш капитен у правом смислу. Ивана је борац, спортиста до максимума, неко коме никад није требало више пута понављати било шта у вези одбојке, сигурно наш најбољи играч свих ових година. Кад су обје у питању, ако постоји сумња да су све праве вриједности код младих људи изгубљене, оне су најбољи доказ да је управо супротно. Свих ових година расли смо заједно, са Јеленом догурали до факултета, али је и даље са нама колико јој обавезе дозвољавају, прошли пуно искушења, лијепих и тешких тренутака, учили једни од других. Од школске секције до данас сањали о одбојкашким успјесима. Неке смо остварили, а неке ћемо надам се покушати у будућности.

Судијска неправда на страни или код куће?

Лакше је на страни. Кући не смијемо губити бодове..Мада никад нисам волио судијску неправду.

Синан Сакић или Миле Китић?

Тозовац

Југо или Шака?

Нека буде Шака…има и неких породичних разлога.

Изрека!Гријешити је људски, али је осјећај божански или Ако не иде по плану, иде по судбини.Ако не иде по судбини, иде по живцима.

Прије сам за Гријешити је људски, али је осјећај божански.

Изабери сљедећег госта у рубрици  Или или  и постави му прво питање (може и два)?

Нека буде Славиша Слави Илић, да се не увриједе остали, најбољи неактивни спортски физиотерапеут у Граду! Поред квалитета услуга, неприкосновен у прављењу најбоље атмосфере.

А питање је: Долгоруки или Путинка?

Коментари
Издвајамо