Иван Лечић (рођен 1997) растао је добрим дијелом свог дјетињства и дјечаштва у најспортскијој улици у Републици Српској – у Његошевој улици у Љубињу – гдје је боравио код баке, док су му родитељи били на послу. Одликаш и у основној и у гимназији, по систему учења по моделу – и по угледу на ујака Славишу Пешута – одмалена је стартовао као врстан одбојкаш у својој генерацији. Ми из Његошеве смо га звали „наш Иван“, па га још као малишана тјерали да набраја ко све има одбојкашке медаље у нашој улици. Одлично је то знао, показујући на куће и прозоре, од почетка улице тамо према Горњику, говорио би: Страхиња Козић, Рајко Козић, Славиша Пешут, Небојша Карадеглија, Жарко Јањић, Александар Турањанин, Драган Мрковић, Деско Павић… у Лугоња кошаркашица која игра у Бањалуци, у Будинчића боксер Милош…
Ријечју – у невеликој улици тек двије – три куће немају спортску медаљу. И по томе је ова кратка херцеговачка улица налик оној Караџићевој у Клеку код Зрењанина, гдје су одрастали одбојкаши Грбићи, кошаркаш Бодирога и бројни остали спортисти мало мање познати и славни.
Иван је о томе као основац писао и литерарни састав – био је то могу слободно да вам кажем одличан састав – али га жири (мислим да је у питању био конкурс пошта за основце) није узео у разматрање, па је љубињски ђак остао без награде и признања. У закључку споменутог састава написао је – „волио бих да се и ја овим људима прикључим, да донесем једном своју медаљу у Његошеву улицу“.
Није пуно времена протекло и Иван, међу вршњацима звани Ика, у Његошеву је донио медаљу са неког пионирског одбојкашког такмичења. Чим сам му на том честитао додао сам, успут, овлашно: Ика ти ћеш данас – сутра у бијели свијет, прочитај „Јунаке Павлове улице“ Ференца Молнара, ако до сад ниси, у свијету се о том још прича…Послушао је, казавши па ово јесте стара, али одлична књига.
Али не пишем вам због тога спортску цртицу о једном ваљаном и карактерном младићу, „нашем Ивану“ , него да вам пренесем сљедеће: осим што је дипломирао у Новом Саду, запослио се, „наш Иван“ је на Купу Војводине, гдје је његов ОК Кулпин из Кулпина тријумфовао у том такмичењу, проглашем и за најбољег играча! Ево га на слици са два пехара – клупским и појединачним!
„Наш Ика“ и његов Кулпин у осмини Одбојкашког купа Србије, 30. септембра, играју у Београду против Црвене звезде.
Нећемо прегонити с оптимизмом, кад је ријеч о исходу тог дуела.
Међутим, некадашњем дјечаку из моје улице, уз честитке, био сам дужан и ових неколико реченица сјећања, поводом његових најновијих успјеха.
