Пола вијека бајке из Клека: Село мало шампиона земље дало

03.05.2022. - Одбојка

Времеплов историје, спортске историје, враћа нас у давну 1972. годину. Била је то година када је ТВ Београд почео са емитовањем другог програма у боји, када су се појавиле „велике богиње“, када су Елизабет тејлор и Ричард Бартон обилазили Скадарлију…

Публика је те године видјела и прву епизоду Позоришта у кући а својеврсну спортску сензацију направили су момци, Херцеговци из Клека, освојивши титулу првака Југославије.

Иако им пред старт тог првенства Југославије у одбојци нико није давао велике шансе за добар резултат и висок пласман, одбојкаши ГИК Баната из Клека исписали су 1972. године једну од најлепших и најбајковитијих прича у историји југословенске одбојке, а можда и спорта уопште. Мало село Клек које се налази у Војводини, тачније у Банату, и које је у том тренутку имало „само“ 1950 становника и буквално је одгајило одбојкашког шампиона Југославије. Овај незабележен подвиг у историји југословенског спорта, делује још невероватније када се зна да су сви играчи тог шампионског тима били локални мештани из Клека, а једини „странац“ је био тренер, легендарни Лазар Гроздановић, који је претходно „отеран“ из Црвене звезде, па је у Клеку пронашао шансу да докаже свима да су „Црвено-бели“ погрешили.


Одбојка је велику популарност у овом маленом месту кренула да стиче крајем педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. Пионирски тим из овог села постао је шампион Војводине, а у Клеку се тада одбојка највише играла на терену поред куће породице Грбић (која ће неколико деценија касније многима постати синоним за одбојку у Србији) на црвеној шљаци и са канапом уместо мреже. Тадашњи председник Партизана, а касније и Слободе из Клека, како се овај клуб тада звао, Рајко Кијац, био је велики визионар и веома је веровао у екипу из Клека, па је једном приликом изјавио да види Клек на самом врху одбојкашког спорта у Југославији. Била је то врло храбра, а за неке вероватно и поприлично „луда“ изјава, али велики спортски радник, какав је Рајко Кијац свакако био, веровао је у своје тада голобраде момке и дефинитивно није погрешио. Уследиле су године великог успона тима из Клека и редован прелазак у виши ранг, да би у другој поливини шесдесетих година прошлог века екипа из Клека коначно стигла до елите. Предвиђали су им тада они који су помније пратили одбојку брзо испадање из најјаче лиге, а многи су и говорили да они нису за елитно друштво и да једностав „мали сеоски клуб“ нема шта да тражи међу „великим клубовима“ из Београда, Загреба, Сарајева, Љубљане…

Ипак, момци из Клека су их брзо демантовали и то тамо где се једино и мери спортски квалитет и величина, на терену.

А на слици, поред тренера Гроздановића, све наши људи…Миро Ћук, Бранко Берак, Слободан Дамјанац, Миленко Вуковић, Недјељко Иванковић, Бранко Вујовић, Милош Грбић, Слободан Грбић, Милорад Мичић, Радомир Дурсун, Милорад Кијац и Миленко Шегрт.

А човјек који на слици показује велики постер у Клеку је Бранко Берак.

Нека се зна!!!!

Коментари
Издвајамо