Јединицу нико не носи

19.09.2021. - Одбојка

У Љубињу је у суботу  организован 39. меморијални одбојкашки турнир „Јово Ђурић“ кога Љубиње чува од заборава.

Меморијални одбојкашки турнир „Јово Ђурић“ један је од најстаријих меморијала у БиХ, па и на просторима цијеле бивше Југославије!

Организује се у знак сјећања на репрезентативца бивше Југославије, некадашњег првотимца новосадске Војводине, те још низа српских прволигаша, ријечког Кварнера и, што је за ову прилику посебно важно – утемељивача модерног одбојкашког клуба у његовом родном Љубињу. Прво Партизана, потом Југометала, чију традицију маставља Љубиње Банком¨!Иако је трагично преминуо у саобраћајној несрећи 3. априла 1973. године, Јово Ђурић остао је синоним љубињске одбојке и деценијама послије смрти. У љубињском клубу, чије је темеље ударио, послије ће прве спортске кораке начинитии  његов млађи син,  Ђорђе Ђурић, који ће се послије,  као репрезентативац СР Југославије, 1996. године, окитити бронзаном одбојкашком медаљом на Олимпијади у Атланти!!! А и некадашњи градски малишани којима је Јово био узор направиће касније прави спортски подвиг – и једну годину, са ОК Љубињем, провести  у Првој савезној лиги бивше Југославије, у елитном друштву, од када ће Љубиње сви, с пуним правом,  почети да зову – градом одбојке!

Уз овај кратки запис доносимо вам и посљедњу спортску фотографију Јове Ђурића, снимљену у јесен 1972, на којој је он као тренер, играч и капитен тадашњег љубињског Југометала, тима из којег ће потом израсти оно Љубиње  – о коме ће се у спортским круговима с дивљењем причати и писатии од Сежане до Ђевђелије! Земља ће се послије  распасти,  ОК Љубиње мијењати рангове такмичења, али неће престати да његује успомену на Јову Ђурића, послије чије смрти нико више у љубињским одбојкашким клубовима, ни у Југометалу, ни у Љубињу, није обукао дрес са бројем „један“ –  сматрајући се недостојним да наслиједи тог великог играча…

И тако је остало до дан данас.

 

Коментари
Издвајамо