Интервју-спортиста октобра Софија Братић ОК „Вележ“

Аутор: Р.МИ.
23.11.2020. - Одбојка

 

Одлуком посјетилаца веб сајт и фејсбук странице херцегспорт, најуспјешнија спортисткиња мјесеца октобра у Источној Херцеговини је Софија Братић из невесињског Вележа, заједно са својим колегиницама пионирски првак РС. Софија је, док је играла пионирску лигу двије године играла и за сениорски састав. Била је капитен шампионске пионирске екипе, сада је капитен сениорки. Проглашена је за МВП пионирског првенства које су освојили ове године, без пораза.

При том одличан ђак и дјевојка за примјер.

 

Прва си добитница признања спортиста мјесеца у избору херцегспорта. Колико ти то значи?

Свакако да ми прија и ласка ово признање. Говори ми да сам на добром путу и оно је подстрек да правим још боље и успјешније резултате у будућности.

 

Како је почела твоја одбојкашка прича?

Љубав према одбојци се развила јако рано, док сам као мала играла са друштвом из насеља. Тада је постојао само мушки клуб, а и била сам још мала, па тада нисам почела тренирати. Тек 2014. године женска одбојка је заживила у Невесињу, па сам и ја, као деветогодишњакиња одлучила бити дио те приче. Сваком тренингу сам се радовала и уживала проводећи вријеме на истом.

 

Имаш ли неких узора?

Мислим да све дјевојчице, а посебно дјевојчице из Херцеговине које тренирају одбојку, одрастају и играчки стасавају на миту Тијане Бошковић- дјевојчице из Билеће, која је уз раскошан таленат и напоран труд, стигла на сами врх свјетске одбојке. Тако је и мени, Тијана један од узора. Наравно, ту је и Бранкица Михајловић, један од најбољих свјетских примача сервиса. Такође, један од узора ми је и Американка, Jordan Larsson. Генерално, узор су ми сви играчи, који уз напоран труд, постижу велике резултате, али опет остају чврсто на земљи, досљедни себи и својим начелима.

 

Која је најјача снага ваше екипе?

Најјача снага наше екипе је управо заједништво и тимски дух који нас краси од самог почетка нашег тренирања. Ми смо одрастале и одрастамо заједно, дијелећи и лијепе и ружне тренутке, побједе и поразе. Колико год да је добар сваки појединац наше екипе, без тимског духа и хемије, ови резултати које смо остварили не би били могући. Наравно кључ успјеха је  и предан рад и труд наших тренера. Они нас не уче само новој одбојкашкој тактици, него нас уче и правим људским вриједностима, те како (п)остати човјек, што је  на крају, данас најважније.

 

Како успијеваш ускладити школске и одбојкашке обавезе?

Ускладити све обавезе није лако, али кад се хоће све се може. Тренутно сам први разред гимназије, па као и сваки тинејџер, волим и да излазим, гледам филмове и серије.Такође, у Основној школи, заједно са још пар дјевојака из клуба, била сам носилац Вукове дипломе. Битно  је само правлилно расподијелити своје обавезе, не губити вријеме на непотребним стварима.

Може ли Вележ у Прву лигу РС?

Ми смо свјесни свог квалитета, а додатни вјетар у леђа нам дава и титула пионирског првка РС. Ако не ове године, сигурно кроз пар година, када будемо и искусније и када још физички стасамо, надам се да ћемо заиграти против прволигашких екипа и показати какав квалитет посједујемо. Наравно, поред огромне жеље и преданог рада, непоходна је и финансијска помоћ, која, надам се, неће изостати.

 

У будућности, шта ће бити на првом мјесту? Школа или одбојка?

Мој план је да свакако останем у одбојци, она ми је постала рутина и немогуће је замислити дан без ње. Планирам да наставим тренирати одбојку послије средње школе, као и да паралелно студирам оно што желим. Као што сам и до сада радила, надам се да ћу уз правилан распоред обавеза то и постићи. Али на крају, никад не знамо шта нам сутра доноси. До тада, настављам да тренирам и постижем резултате како на одбојкашким, тако и на школским пољима, уз жељу да ћу једног дана заиграти у неком славном клубу.

Коментари
Издвајамо