Мало хвала за велике цуре

15.05.2021. - Одбојка

Да је Љубиње град одбојке и да стално долазе нове одбојкашице и одбојкаши то знамо. Због одласка на школовање ван овог малог градића на југу Херцеговине клубови и мушки и женски морају да шансу дају млађим. Тако је и ове године. На Фејсбук страници клуб је данас својим играчицама које одлазе на школовање једним емотивним текстом пожелио срећу. Ево га:

МАЛО ХВАЛА, ЗА ВЕЛИКЕ ЦУРЕ!

Вечерас је одиграна претпослеедња утакмица ове сезоне. Имали смо прилику да гледамо састав, који пар година уназад доказује зашто је спорт добар. Састав који представља све оно, за што одбојкашки клуб Љубиње и постоји.

Ове дјевојке које ћемо сада поменути, одужиле су се прије свега аутору и идејом творцу ове бајке, Јови Ђурићу. Одужиле су се генерацијама које су већ прошле кроз овај клуб и генерацијама које долазе. Носећи знојем натопљене дресове одбојкашког клуба Љубиње, користећи задње атоме снаге да тим побиједи, да побиједи труд – тренинг и љубав. И без обзира на све резултате, овај тим је увијек односио побједе, побједе заједништва, другарства, побједе љубави међу људима.

Резултати ових дјевојака су импресивни, постале су озбиљни саиграчи, постале су особе које се жртвују за нешто више, особе на које се ослањамо…

Постале су тим.

На даскама одбојкашког храма у Љубињу, имали смо срећу и част да гледамо ова имена, и да много учимо од њих:

Невена Лучић, Милица Лучић, Марија Брборић, Сара Пецељ,

Анђела Медан и Миљана Бркљача.

Ове дјевојке су исписале једну предивну причу, причу о другарству, о томе како се заиста вриједи борити за нешто више, и како на путу те борбе, у међувремену постанемо добри и вриједни људи.

Оне су постале такве личности, које кад их неко помене на страни, можемо само са уздахом задовољства и поноса да кажемо: „та дјевојка је из Љубиња, знам је“.

Оне су вечерас оставиле одбојкашку лопту у мрежу, и иду даље… иду писати још љепше приче на путу личног усавршавања и рада на себи. Познавајући њихов приступ тренингу, и вољу коју посједују, оне ће, чим се год буду бавиле постати симбол успјеха.

Уписале су се у историју нашег клуба. Ликом и дјелом, на фотографијама које ће остати у клубу, на којима плијене својим озареним осмијесима и направиле су једно поглавље у књизи љубињске одбојке на којем ће се свако са дивљењем задржати.

Коментари
Издвајамо