Стреловит, готово идеалан спортски успон вансеријски таленоване Лане Брењо, кошаркашице из Невесиња која је као ученица Основне школе отпутовала, живи и тренира у Бањалуци, био је повод да наша сарадница из Невесиња, Весна Стајић направи репортажу из другог угла. Од дјевојчице која је тренирала са дјечацима и само наговјештавала високе домете, до репрезентативке Србије за кратко вријеме…. морате признати да је подухват.
Али, како је све то било гледати и доживљавати из угла мајке, читајте у сљедећем тексту….
Младост,то су радости, пречесте и пренагле, сви извори оптимизма, а сан стављен изнад истине, љубав изнад живота, а слобода и срећа изнад свега.
Бити и остварити се као родитељ је највећи благослов који човјек може да прими, а успјети у родитељству,значи крчити пут који није поплочан лакоћом!
Сједим у једном малом кафићу,и док чекам своју саговорницу ,кроз срце зачух познату стару мелодију : “Није важно одакле си све док знадеш куда путујеш…
”Замислих се: “Ништа није случајно!” “Хм потрефи!”
Желим да са једном храбром женом разговарам о успјеху, растанцима, побједи и снази.Чекам једну мајку, мајку у правом смислу те ријечи.Док ме звуци Џонијеве пјесме одвлаче ко зна гдје , прилази ми она, мајка једне мале, а велике кошаркашице Лане Брењо.
“Касним, опрости!” Сједа преко пута мене и купује ме предивним разоружавајућим осмијехом.Осмијехом из кога прочитах и срећу,и бригу,и љубав једне мајке.Проћаскасмо пар тренутка о “женским ситницама”,па пређох на ствар.
“Знам да је Лана на путу остварења својих снова,али желим прво да те питам ,од чега си жено!?
“Не знам ваљда од љубави!”,опет јој осмијех заблиста на лицу.
Зна она зашто је то питам,осјећа. У том питању су се збили и растанци и састанци, и подршка и брига, и успони и падови, као и смијех и сузе…
Наиме, за оне који то још нису чули , Лана Брењо је четрнаестогодишња дјевојчица која је већ другу годину одвојена од своје куће, свог града.У загрљај,као великог талента, је примио кошаркашки клуб Феникс из Бања Луке.У Бања Луци игра вољену кошарку,похађа основну школу као најбоља ученица,и храбро уз подршку породице гази стопама најбољих.Невесињка је то!
Узех телефон и циљано нађох вијест која кружи порталима ових дана,показах јој:
“Лана Брењо,дјевојчица из Невесиња, отпутоваће ускоро на припреме кадетске репрезентације Србије!”
У понос увијене сузе, зацаклише се у мајчинским очима.
”Како је то бити мајка будуће репрезентативке?”
Уздах јој се оте: “Нисмо ни свјесни још увијек.Лана је дјевојчица која некако све постиже тихо, с лакоћом.Знате шта значи бити одабран да одеш на тестирање у Бечеј,гдје су били прије пар дана? Па и то је огромни успјех, а Лана нас је назвала и успут рекла како нема времена за дуге разговоре, спрема торбу за пут у Бечеј.Наравно,нисам јој више досађивала,назвала сам њеног тренера Дарка Косића,човјека за кога могу комотно да кажем да је један од најбољих пријатеља наше Лане и њене породице.Све је текло лагано,како и треба, јер Лана са собом носи ту лакоћу и љубав, а онда је све лако.Вјерујеш ли ми Весна да се она никада не жали, ништа не тражи, само ужива у свему што воли.Ми се трудимо да јој не фали љубави јер живимо на релацији Бања Лука – Невесиње.То је дијете увијек задовољно и срећно,а родитељ, шта да ради него да се потруди да подржи, усрећи своје дијете? Да се вратим теми, нико се није надао да ће проћи тестирање,нико осим тренера и Лане.Они кажу да се ни они нису надали. Кажу,они су знали! Неће бити лако, али опет изгледа само нама.Замислите у јануару сва дјеца кући на распусту, а моја Лана на припремама у Бању Ковиљачу! Питам је ја хоће ли јој бити тешко,а она се само насмија и упита мене:”Је ли теби мајко тешко да радиш нешто што волиш?”Само сам је пољубила.Није лако,али ја сам срећна!Она има сву могућу подршку и љубав ,како у школи,у клубу тако и у породици.То је наша звијезда која стреми ка звијездама,а ми је само подржавамо!
Морала сам устати и загрлити ову дивну жену.Пожељех јој сву срећу овога свијета, мада је она већ има!
Лану загрлих у мислима:
“Прелијепа Невесињко прати своју звијезду ,понос си Невесиња!”
