Био је то меч који се памти.
Била је то побједа која се не заборавља.
Било је то вече које ће се тешко поновити.
„Срце је пресудило!!! Након 59 примљених поена у првом полувремену у другом смо примили свега 22. То могу само тимови са јаким карактером“, рече нам након побједе повратник у редове Леотара Никола Ђурасовић.
Њега је повреда одвојила од својих саиграча у посљхедња два меча. А вратио се. Итекако. Његова енергија у другој четвртини имала је значај везивног тијела за кошаркаше Леотара.
„Повреда као и свака друга, буде и прође, битно је да будеш у ритму и да даш свој допринос. А када се побјеђује и када влада атмосфера као и сада, онда и кад боли, нешто не боли те“, скромно ће Никола и додаје да се Леотар неће на овом зауставити.
„Лијепо је видјети да смо други тим на табели, те да за седам дана играмо са првопласираним тимом како би ми преузели ту позицију. Вјерујте ми све ћемо дати да то и остваримо“, додаје он.
А сада да откријемо зашто незаборавно вече и побједа. У ствари откриће нам Никола.
„Управо славимо рођење кћеркице Софије, нашег саиграча, брата и пријатеља Влада Алексића, па ћу искористити ваш сајт да му у име тима честитам уз поруку: “ И када певао и када сневао и када мукама одолевао Деца ти се рађала“!!!
Рече некада давно Ред Ојербах тренер Бостона.
„Да ми имамо 12 одличних појединаца. Али тек када будемо имали тим, бићемо шампиони“.
Далеко је још Леотар од шампионске екипе, али побједнички тим већ има.
