Први НБА Херцеговац из Автовца

Аутор: Раде Ликић и Р.Ми.
12.11.2020. - Кошарка

Могу се и Требињци и Билећани хвалити о својим кошаркашким школама које су несумњивог квалитета, али у историји ће остати записано да је први НБА игра из Херцеговине на паркете у САД-у поријеклом из мјеста у коме данас нема, не кошаркашки него ниједан спортски колектив – из Автовца.

Био је то Здравко Бато Говедарица, најмлађе дијете Тодора Говедарице и његове супруге Ане. Тодор је још прије Првог свјетског рата из Автовца, преко Трста, емигрирао у потрази за бољим животом у Сједињене Америчке Државе. Настанио се у Чикагу и тамо упознао будућу супругу Ану, такође српског поријекла. У браку су изродили петоро дјеце, кћери Даницу, Дејзи и Јозефину те синове Вилијема и Здравка. Овај потоњи Здравко, рођен 1928. године, био је најмлађи те је вјероватно као мезимац породице добио надимак Бато који ће га пратити цијелог живота.

Бато је спортску каријеру започео још у својој средњој школи гдје су скаути реномираног универзитета Де Паул из Чикага примијетили његов таленат и понудили му пуну спортску стипендију. Де Паул Блу Дејмонси, чланови прве НЦАА кошаркашке дивизије, били су у послератном времену једна од најбољих универзитетских  екипа у Америци. Године 1945. освојили су државно првенство, а звијезда тима био је најбољи амерички играч тог доба и један од 50 најбољих играча НБА лиге свих времена- Џорџ Микан. Годину дана после Микановог одласка у професионалце, тачније 1947. године, Бато Говедарица постаће члан Блу Дејмонса. Бато је постао вођа и понајбољи играч тима постижући на трећој години 11.5 поена по утакмици, да би на завршној години студија 1951. постао водећи стријелац екипе са 14 кошева у просјеку. У то вријеме није било ограничења напада, постизано је мање поена по утакмици па сходно томе и Батове кошаркашке статистике морају се сагледавати у друкчијем контексту него данас.

Те године Бато је изабран у селекцију Ол Американ, односно постао је члан идеалног тима НЦАА лиге, а имао је врло запажен наступ на ревијалној утакмици између најбоље НЦАА селекције и чувених кошаркашких мајстора и забављача Харлем Глобтротерса.

На драфту 1951. године, Бату су као 25. пика изабрали Сиракјус Националси, професионална екипа и претача данашњих Филаделфија Севентисиксерса. Али од избора до првих Батових професионалних наступа протећи ће двије године. По завршетку студија и Драфта на ком је изабран Бато је мобилисан у америчку војску и учествовао је у Корејском рату у борбеним јединицама. Вјероватно су ужаси рата и двогодишња играчка пауза доста утицали да његова професионална каријера буде скромна.

Међу професионалцима Бато је провео само сезону 1953/1954. и на 23 утакмице просјечно постизао 3.3 поена и једну асистенцију. По завршетку професионалне каријере, Бато се оженио са Дороти Вујовић и у дугогодишњем сретном браку добио четири сина: Теда, Брајана, Милоша и Данета. Добио је и значајна кошаркашка признања. Године 1974. изабран је у Кућу Славних (Hall of Fame) универзитета ДеПаул, годину дана касније такође је постао члан Куће славних државе Илиној, а 2006. изабран је за једног од 50 најбољих играча рођених у Чикагу. Баш те 2006. године,  13. марта, завршио се животни пут Здравка Бате Говедарице. Служба за упокојење одржана је у Српској православној  цркви Христовог Васкрсења у Чикагу, а покопан је на гробљу Монтрос.

Здравко Говедарица није био познат широј јавности. У отаџбини и крају његових поредака о њему се мало или готово нимало знало, али остаје чињеница да је његово појављивање на кошаркашкој професионалној сцени била најава спортских успјеха његових земљака Херцеговаца неколико деценија касније.

Коментари
Издвајамо