Највеће овације на утакмици између Србије и Данске у дворани „Александар Николић“ добио је повратник у национални тим Бориша Симанић. Навијачи нису заборавили све шта је сјајни кошаркаш прошао у протеклом периоду, али чини се да јесу многи који су обећали подршку.
Симанић се вратио у репрезентацију у двомечу против Данске први пут након што је 30. августа прошле године на утакмици Свјетског првенства добио ударац након којег му је одстрањен бубрег. Срећом Бориша се опоравио од страшне повреде и Игокеа му је пружила прилику да се врати на паркет, а добре игре у екипи из Републике Српске довеле су до новог позива селектора Светислава Пешића.
Жељели смо да сазнамо како се осјећала породица у моментима када су сина опет видјели у дресу Србије и како су то проживјели. Отац Драган поносан је због тога, али и даље има горак укус у устима.
– За мене је ово било веома емотивно и поносан сам због Борише. Најважније ми је да је он жив и здрав, а то што се вратио међу „орлове“ доказује колики је борац и патриота. Да сам се ја питао, он кошарку не би више играо, али Бориша је урадио нешто немогуће . Није желио да одустане од свог сна – рекао је Драган Симанић за „Глас Српске“
Међутим, породицу Симанић и те како боли чињеница да од бројних обећања није испуњено готово ништа.
– Бориша је имао обећања од појединаца из врха власти да ће добити значајну подршку и нудио им је бројна рјешења како да дође до тога. Била му је обећана државна помоћ, јер је бубрег изгубио играјући за репрезентацију Србије. Многи људи који су му требали помоћи окренули су леђа и то нас све боли. Нажалост имам осјећај да се све полако заборавља и разочаран сам због тога. Нама као породици, а и самом Бориши тешко је пало што се нико из Кошаркашког савеза Србије и Министарства за спорт није сјетио да га позове у Скупштину и на балкон на прославу олимпијске медаље. Мислимо да и он има барем дио заслуга за то, јер је резултат из Маниле омогућио пласман на Олимпијске игре и касније медаљу. То је јасно показало о каквим се људима ради и да су заборавили на њега – истакао је отац.
Већ током опоравка је било јасно да ће многа обећања остати само на ријечима.
– Разочаран сам и у тадашње руководство Кошаркашког савеза Србије. Лежао је 11 дана у болници у Манили, одстрањен му је бубрег на другој операцији и изгубио је 2,5 литре крви. Био је смјештен у неадекватној болници, неадекватно лијечен и животно угрожен и за то сноси одговорност Свјетска кошаркашка федерација (ФИБА). Тадашњи предсједник савеза Предраг Даниловић га није посјетио иако је боравио у Манили. Из КСС га је само једном у болници посјетио директор Драган Тарлаћ. Након тога је био на опоравку у београдској болници „Драгиша Мишовић“ гдје је лежао седам дана и нико није упитао за њега. Такође, ни кад смо дошли кући. За три мјесеца Предраг Даниловић га није посјетио ниједном и то не могу да схватим да предсједник Савеза не обиђе свог кошаркаша који је повријеђен играјући за репрезентацију Србије. То заиста с људске стране не могу да схватим, бивши је спортиста, има троје дјеце и да није нашао времена да га обиђе, нити да га уопште позове телефоном – додао је Симанић.
Отац истиче да је уз Боришу увијек био доктор Драган Радовановић.
– Њему дугујемо вјечну захвалност за све што је урадио. Спасио је нашег сина, био стално уз њега и то се наставило и након повратка у Србију. Због њега је Бориша и желио да настави каријеру у Србији како би био ближи због прегледа и консултација. Такође морамо да захвалимо и особљу болнице „Драгиша Мишовић“ који су стварно сјајно пазили на нашег сина – додао је Драган.
У породици Симанић се надају да ће садашње руководство исправити грешке претходног.
– Боришу је звао селектор Пешић, а мене Небојша Човић чиме су показали колико су велики људи. Пешић је звао, јер се Бориша повриједио док је играо за Србију. Чули су се неколико пута током опоравка. Човић је мене звао кад се то десило давао ријечи подршке јер је Бориша од 14. године био у Звезди. Срећа па су они сада ту у КСС и са њима имамо одличан однос за разлику од оних који су отишли – навео је Драган Симанић.
Хвала Игокеи
Према ријечима Драгана Симанића његовом сину нико није помогао када се вратио тренинзима.
– Љекар му је савјетовао да уз себе има стручно лице које ће водити надзор на тренинзима, а нико му из КСС није пружио помоћ иако сам им се обратио. Једноставно су га заборавили па је Бориша сам морао да ангажује приватног тренера и плати га. Бориша је желио да нађе клуб у Србији из више разлога, а први је да буде близу доктора Гаге Радовановића због контрола и разних анализа. Имао је контакта са ФМП-ом, хвала им на томе. Нудили су му да буде с њима, али ништа нису конкретно понудили тако да није дошло до договора. Прије тога се јавила Игокеа са конкретним уговором и поруком да игра колико може и ту понуду је прихватио. Није имао других понуда из Србије и то након што је јавно апеловао да му је потребна помоћ КСС и државе да након свега што је прошао нађе клуб у Србији – истиче Драган.
