(Не)могућа мисија Дејана Радоњића

Аутор: mozzartsport
29.05.2021. - Кошарка

Можда звучи отрцано потписивање свега што је Црвена звезда успела да уради од 25. децембра до 28. маја с толико пута коришћеним насловом једног холивудског производа, али тешко да је један догађај у новијој кошаркашкој прошлости Црвене звезде тако добар за изједначавање као Немогућа мисија с Дејаном Радоњићем у главној улози.Човек с којим је Црвена звезда узела четири од пет титула шампиона Јадранске лиге као да је желео себи да пронађе нови угао, нови изазов, нови начин да освоји најважнији пехар регионалне кошарке. А, где ћеш већег изазова него да преузмеш тим растављен на комаде и у немогућим, пандемијским условима пандемијске освојиш два трофеја и имаш отворен ауто-пут за нову триплу круну?

После дебакла у Санкт Петербургу, у последњој утакмици Саше Обрадовића на позицији шефа стручног штаба, сезона је деловала мртво, изгубљено. Промена се догодила готово преко ноћи, други деби Дејана Радоњића на усијаној клупи Црвене звезде прошао је уз још један тежак пораз који је мало коме уливао наду да би право кошаркашко чудо могло да се догоди ето баш прошле вечери. После магичне ноћи у улици Чарлија Чаплина навијачи Црвене звезде се вероватно поново осећају као деца и почеће још да верују и у Деда Мраза.

Будимо реални, оваквом расплету сезоне тешко да су могли да се надају чак и они који на живот гледају увек гледају с ведре стране. Једноставно, било је немогуће у исти контекст ставити Црвену звезду и дуплу – може да буде и трипла круна – без обзира на то што је на табели Јадранске лиге у тренутку промене тренера био уписан само један пораз. Екипа је била “сломљена“, растрзана између оправдано великих навијачких очекивања од љубавне приче клуба и Саше Обрадовића и чињенице да се у сезону ушло без првог плејмејкера и центра, да су за три месеца сезоне доведена четворица странаца од којих су сви отписани брзо, самим тим умало и Црвена звезда.

Ако бисмо неком ко не прати кошаркашка дешавања почели да сабирамо на једно место све оно кроз шта је прошла Црвена звезда од повратка Дејана Радоњића вероватно би мислио да је оваква кулминација сезоне могућа. Остао је без могућности да доведе појачања, чак ни једно, због тога што се клуб поприлично истрошио како би његов претходник добио играче по жељи, а Звезда је због тога потрошила готово све дозвољене позиције за регистрацију играча у једној сезониИграче пољуљаног самопоуздања постепено је доводио до херојског статуса. Лендрија Нока је увео у тим после више од шест месеци без екипних тренинга, а његова прича је готово холивудска јер је од играча коме је каријера доведена у питање постао МВП финалне серије. Непуне две седмице пре одласка у Нови Сад на Куп Радивоја Кораћа остао је без Корија Волдена, Ленгстона Хола, Дуопа Рита, Кина Колома, Лендрија Нока и пола стручног штаба због вируса корона. Свакодневна тестирања и размишљања о томе ко је здрав, ко не као додатно оптерећење у већ замршеној ситуацији. Звезда се кући ипак вратила са освојеном Жућковом левицом. Подсетимо, када је дошао у клуб вирусом је већ био заражен најбољи стрелац Џордан Лојд. Џонија О’Брајанта је прецртао због кршења клупске дисциплине, иако га је због корона кризе невољно вратио у тим јер није имао с ким да отпутује и чак је имао запажену улогу. Порази у Евролиги само су продубљивали причу о Звездином паду у провалију на крају сезоне, а чак ни победе над Игокеом и Цедевитом Олимпијом у Београду нису биле гарант успеха због игре која заиста није много обећавала. Па пораз у Лакташима када је плеј-оф почео, повреде Марка Јагодић Куриџе и Корија Волдена, Будућност наоштрена до зуба… Када се све ово сабере није погрешна констатација да је Дејан Радоњић донео успех у бруталним условима рада.

 

Коментари
Издвајамо