Нема трте-мрте на Ватрогасном

30.09.2021. - Кошарка

Морам бити поштен и рећи да су ми најдражи текстови из историје спорта на овим херцеговачким просторима. Када прелистам архиву, и скинем прашину година, као да поново закорачим у то вријеме.

И наравно, богатство је имати пријатеље који су при том и одлични сарадници. Један од њих је свакако Горан Јанковић, који професионално запослен у Оружаним снагама БиХ. Дошао сам до једне изблиједјеле фотографије из историје билећке кошарке, са пар реченица које су ми само пробудиле машту.

Уосталом погледајте…

Е сада на сцену ступа Горан…

Пази, тренер Војислав Делић није на слици био а он је био од огромне важности за наше кошаркашке одрастање.  Слијева на десно горњи ред Миодраг Чорлија, Милорад Зеленовић, Марко Чорлија, Драгомир Фимић, Радован Обрадовић, Горан Јанковић, Перо Тркља, Радомир Делић. Идемо на доњи ред, с лијева на десно Дејан Пикула,Бењамин Селимовић, Драгомир Делић, Денис Овчина, Драган Вујовић, Миомир Вуковић и Благоје Дутина. Фотографисано је на терену Ватрогасног дома 1986. или 1985. Играло се вани прије него што је направљена Спортска дворана 1989, Нема ту трте – мрте код Воја, тренирало се по киши и сунцу, тренинзи у августу кад „упече звијезда“ поподне. Сјећам се да је маса гледалаца била на Ватрогасном дому. Ово је била јуниорска лига а ми смо играли утакмицу прије сениора. Тада је био ручни семафор  а екипе Игмана Коњиц, Турбине Јабланица, Бротњо Читлук, Бјелопољац Мостар, Локомотива Мостар, Лиштица, Искра Столац. У тој конкуренцији смо били вице шампиони и прваци јуниорске лиге. Била су ту у екипи два брата Делића, Драгомир и Радомир а тренер им је био отац… мислите да је ту било неке протекције. ма какви…каже нам Горан.

Застао је на тренутак и додао: „Убјеђен сам да нам је свима кошарка помогла да постанемо, надам се, добри људи и спортисти“.

Дефинитивно, био је то, за противнике,  врућ терен на ватрогасном дому. Билећа је увијек вољела кошарку, живјела за њу а старе клинце наслиједили би неки нови клинци.

А онда се подсјетим једног разговора са Драганом Вујовићем, такође актером тих дана и мојим, такође, дугогодишњим пријатељем. Ту на Ватрогасном снимили смо разговор о кошарци у Билећи.

И гледали билећке клинце како и дан данас шутирају „На ватрогасном“.

„Добри су“, кажем му.

„Јесу. Али пријатељу важно је да постану добри људи. Кошарка дође и једном прође, а остати човјек је вјечно“, рече ми легенда Билећке кошарке.

И нека се на Ватрогасном кошаркашка лопта вјечно котрља.

И нека траје….

Коментари
Издвајамо