Из ока Николе Ђурасовића вечерас су кренуле сузе.
А како и да не крену.
Емоције не можеш да исфолираш. Никола није начио никада да фолира. Увијек је давао све од себе.
Прва ствар је поприлично нормална а која је повод била цијеле приче је његов опроштајни меч.
Реалност спортске и играчке каријере је, да све има свој почетак али и свој крај.
Вечерас се Никола опростио од играчке каријере.
Дуго је Никола на сцени, много је зноја пролио, много радости имао, понеко разочарење али и бројна и нераскидива пријатељства.
Можда је то и други разлог за његове сузе.
Бројни пријатељи из кошаркашког свијета. Из Требиња, Бањалуке, Сарајева, Румуније, Кипра, Македоније, Француске… њих тридесетак је дошло, поштујући Николу да одигра меч за њега али И Валерију Брњош која се бори да поново прохода.
А можда је трећи разлог за емоције на крају меча поприлично добро испуњена сала а племенити људи су се у значајном броју одазвали и помогли ову хуману акцију.
Четврти разлог је свакако био велики број полазника Кошаркашке академије Хумски у којој Никола Ђурасовић прави своје прве тренерске кораке.
Било је то вече пуно шале, добре атмосфере, доброте, племенитости….
Али ипак емоција највише. У зраку се осјећала хуманост, племенитост и доброта.
Но аутору овог текста најемотивнији тренутак је био када су Николи у полувремену утакмице уручивани поклони које није очекивао. У једном тренутку, његов насљедник Јаков је пригрлио лопту, и полако, дјетиње кренуо ка кошу.
Учинило ми се да су Николу тада највише емоције уздрмале.
Као да је видео себе и своје почетке. Када је по први пут кренуо у десни двокорак. Први пут шутнуо ка кошу. Осјетио радост поготка.
Јер кошарка није само обична игра. То је више од игре.
“Wаy оф лифе” рекли би Американци.
А наши “начин живота”.
Ово је било Николино вече, “Чича” се играчки одјавио и окачио патике и дрес “о клин”.
Живот иде даље, лопта се котрља а име Николе Ђурасовића ће остати видно забиљежено у историји кошарке.
У име редакције херцегспорта популарном “Чичи” желимо пуно успјеха на свим путевима куда се буде кретао.
Он је све ово вечерас, ову доброту, хуманист и племенитост окупио и заслужио.
Никола хвала на сваком поену, скоку, асистенцији коју си кошаркашком Требињу даривао.
И радостима које си несебично дијелио.
И дијелиш.
