Кошаркаш Леотара Марко Рикало, један од најбољих играча Лиге БиХ, напустио је клуб. Одлази у Бразил — у земљу самбе, сунца, океана, фудбала али и … кошарке. Апсурдно, можда, али не и погрешно. Јер за мајсторе игре, свуда има обруча. Свуда има неба испод којег може да полети лопта, и руку која је зна како загрлити.
Од првог продора до посљедњег поена, био је више од статистике.
Људи га памте по тројкама, тренери по енергији и одлучности, а саиграчи — по ријешености за побједу. Или по тишини послије пораза, кад један поглед каже све: „Идемо даље.“ Такве ствари не можеш научити у школи кошарке. То се носи из куће. Из града. Из Леотара.
Сад иде даље, преко Атлантика, у земљу гдје се игра другачије, али се срце броји исто. Ми му не замјерамо. Ми му честитамо. Јер отићи, а остати у памћењу — то могу само посебни.
Не знамо шта га чека у Бразилу. Али знамо шта је оставио овдје. Празно мјесто у свлачионици. И пуну клупу сјећања. За сваки шут, за сваки дочек, за сваки трен кад смо вјеровали да све може — јер је он на терену.
Срећно, шампионе. Они који знају кошарку ће те памтити. А Требиње ће увијек бити твоја прва линија одбране.
До неког новог сусрета — хвала Марко.
