Лични став: Ђорђе Мијатовић – Вјесник Леове младости

Аутор: Р.МИ. Фото: ФБ КК Леотар
04.02.2022. - Кошарка

„Чика Рато, знате ли да је Ђоле вечерас међу 12 против Радника“, рекоше ми тог јутра момци коју су „радили“ на семафору и водили записник нашег турнира за мале кошаркаше. А он је изгледао лежерно, као да није чуо њихову реченицу, и водио рачуна да се не „преброји“ на семафору.

„Мали шта је?“ рекох му … „Не хвалиш се?“

Ђорђе Мијатовић, а тако се зове тај седамнаестогодишњи дјечак само је слегнуо раменима, и на трен се насмијао.

„Ако погодиш тројку мени да је посветиш“, рекох му помало у шали а више у збиљи јер сам зна да он то може.

Е ту се, тек онако од срца осмјехнуо и рекао „Важи“.

И одиграо је те вечери своје прве минуте у сениорској првој екипи.

Како?

Тако да је са двије тројке и једном асистенцијом изазвао право одушевљење у сали. Не бих да будем субјективан, али одавно јачи аплауз за дебитантски наступ нисам чуо.

„Па моји снови су се те вечери дјелимично остварили. Заиста сам задовољан тренутним положајем али сви ми сањамо о нечем већем па тако и ја. Али не требамо одмах у почетку постављати себи неке огромне циљеве. Идемо корак по корак“, прича нам овај скоро па дјечак.

„Трема је неизоставан дио свакога почетка, али уз овакве саиграче постаје потпуно занемарљива. Дуго сам био у неизвјесности, а сазнање да ћу ипак заиграти било ми је саопштено, од стране тренера Ичелића,на половини четврте четвртине. Морам признати да је осјећај заиста изванредан, јер, ипак, није мала ствар знати да баш вас подржава цијела сала са онаквим аплаузима. Помијешана су осјећања, пошто, донекле, морате бити свјесни да ти људи  очекују од вас добру партију а да ви морате дати све од себе ма колико то тешко било“, говри нам он.

У његовом животу, за једно недјељно вече све се промијенило. Од дјечака који је гледао у искусније играче као своје идоле, дошао је тренутак да и он , ко зна, једног дана, а можда и сада већ јесте, постао идол некоме.

„Не могу ријечима описати ту количину среће, мада, треба ту да постоји и нека доза опрезности. Није мала ствар да неки клинци гледају на вас као узор те тако морам да се трудим и покажем најбољу могућу верзију себе. И игром али и понашањем ван терена. Идем Центар Средњих школа. Ни мало није лако ускладити обоје и школу и кошарку, те је тако неизоставно да једно ипак испашта. У овом случају то ипак трпи образовање, али се надам и вјерујем да ћу то све послије надокнадити“, „стаје“ полако Ђорђе на лопту.

Има, ако смијем поново бити субјективан, Ђорђе ту дозу „позитивног спортског циганлука“. Не боји се да крене у дриблинг, да шутира, атрактивно асистира…. покаже да се не боји. Али исто тако је свјестан да је тек сада, пред њим много много рада.

Ипак, за једну ствар нема дилему.

„И прву сљедећу тројку коју постигнем уписујем за тебе Рато“ .

Ех младост, пуста младост…

А да је није ништа ваљало не би.

Ђоле је вјесник Леотарове младости…. Срећно дјечаче….

Коментари
Издвајамо