Тачно 145 дана прошло је од кошмара у дворани Александар Николић, када су кошаркаши Италије оверили пласман на Олимпијске игре и преко Србије отишли у Токио. Један од најтежих пораза у новијој историји националног тима довео је убрзо до растанка са Игором Кокошковим икаснијег постављања Светислава Пешића за новог селектора.
Од тог 29. септембра и повратка легендарног Карија на кормило репрезентације његова мантра гласи: “Србија мора поново да буде најбоља“. Свестан је тренерски ас пребогате радне биографије да је данас све другачије, да су ово потпуно друга времена у односу на почетак века када је репрезентација била изнад свега. Зато је окупио нови стручни штаб, људе којима верује са жељом да Србији пре свега врати делимично изгубљени идентитет, а играчима жељу да поново гледају у дрес са државним грбом као у светињу, не обавезу или штавише – препреку у даљем кошаркашком развоју. Као и пред претходна два циклуса, селектор је у репрезентацију позвао нова лица. Тачније, њих седморицу – центре Партизана Балшу Копривицу и Алена Смаилагића, плејмејкера Црвене звезде Алексу Ускоковића, петицу Фуенлабраде Душана Ристића, талентовану децу Меге Моззарт Николу Јовића и Николу Ђуришића, те искусног крилног центра Будућности Марка Јагодић Куриџу.Уколико би се сви нашли у тиму вечерас, потом и на паркету, званично би остало записано да је Србија имала највише дебитаната на отварају квалификација. Време ће показати да ли и највише у једном такмичарском интервалу.
