Како су спортисти стварали РС – Дејан Бодирога КК Леотар

04.01.2021. - Кошарка

Мало је оних који у Требињу нису чули за Дејана Бодирогу.

Дугогодишњи кошаркаш, који је и прије рата имао запажену каријеру, а послије рата предводио Леотар у првој лиги РС.

Путовали су тада требињски кошаркаши стазама и богазама РС а предводио их је Дејан. Рат, стварање РС и оно што је послије дошло…

И даље је у спорту али и у Борачкој организацији РС.

Тренутно је предсједник Градске скупштине БОРС Требиње. Прича о тим годинама је прича коју нам Дејан са тугом али и поносом прича.

Рат ме је затекао у Требињу, играо сам за мој Леотар и спремао се да идем у један клуб који је тада играо прву лигу Југославије. Све је било договорено али су онда кренула ратна дејства. Као и многи мислио сам да ће то трајати пар дана и одазвао сам се у тадашњу ЈНА. Био сам припадник 1.батаљона код мајора Кадовића. Од тога 1.октобра 1991. године па до половине 1996 године сам провео у униформи и то је наравно одредило и даљњи ток каријере која је после рата била сигурно много скромнија него што је требала бити. На томе не жалим, сигурно је моје Требиње и Република Српска много важнија од било какве спортске каријере и на то сам поносан.

Дејан нам даље говори да се већи дио његових саиграча одазвао позиву за одбрану отаџбине а нажалост неки су и живот дали за свој народ.

А неки… Неки се нису одазвали, побјегли су. Кад се завршио рат неки од њих су остали у „бијелом свијету“ а неки су се вратили у Требиње машући дипломама факултета и данас раде већином у јавном сектору. Нажалост то боли. Ипак знам да сам ја изабрао прави пут“, каже нам Дејан.

О успоменама на те године, стегне се срце.

Из уста ријечи тешко излазе.

Свака се посебно вага ….

Јер боли…

Какве успомене могу носити,не дај Боже да се понови.Био сам млад и вјероватно млад човјек може доста тога да издржи, било је много тешких тренутака, свака смрт саборца је тешка, свако рањавање, сваки губитак територије, сваки пут кад чујеш да су страдали цивили, да је порушено нешто вриједно, тешко се подноси. Ипак иако је рат дешавају се и лијепе ствари. Ја сам у рату створио породицу, добио двоје дјеце и то су биле радости.Нажалост и у самој породици је било тешких тренутака. Много тога се десило за тих 4-5 година”, тихо ће Дејан.

Ратне године за њега и његове саборце нису биле изгубљене. „Не… биле су часне и поносне. За мене Република Српска значи много, оно што је моја генерација урадила је нешто заиста велико. Требамо бити срећни што смо дио те историје. Нажалост и 25 година после не знамо да поштујемо једни друге. Стално нам политичари сервирају националну натрепељивост и на тај начин сакривају праве проблеме а то је економија. Често чујем од сабораца како се питају да ли смо се за ово борили и ја им одговарам да јесмо. Нама данас није крива ниједна институција јер свака институција има људе који је воде и како ће функционисати искључиво је до људи. Институције које смо добили су наше благо. Војска Републике Српске је за мене војска која је бранила и одбранила свој народ. Ево не требамо ићи даље од нашег Требиња. Па Требињска бригада се бранила и одбранила од једне државе. О тим резултатима ће се сигурно бавити историја јер је то била неравноправна борба. Некад ипак је срце војника вриједније од било кога наоружања а и броја оних који те нападају. Морам да напоменем да сам ја лично већину рата провео у МУП-у Републике Српске који је раме уз раме са војском био дио оружаних снага“, прича Дејан.

Ипак наде има…

Дејан нам каже да мади људи, спортисти понајвише имају патриотизам.

Сигуран сам да је и данашња омладина а тренирао сам велики број дјеце у Требињу, патриотски васпитана. Поносим се кад видим данас младе спортисте који имају и добре каријере како учествују у разним хуманитарним акцијама, помажу оне који долазе после њих. Ако сам од тих некога тренирао онда ми је срце као наш Леотар јер осјећам и мали дио себе у томе”, прича нам на крају Дејан Бодирога.

Коментари
Издвајамо