ЈОВАНА МИЛАКОВИЋ.Име које се у Требињу изговара са топлином, као име некога свога. Од дана када је 2018. стигла из свог родног Шамца, са обале Саве на обалу Требишњице, као да је донијела нешто свјежег ваздуха, нешто чисто, искрено и добро. Тихо је ушла у град, али је у њему оставила траг који се не брише.
У дресу Леотара 03, није само играла. Живјела је сваку утакмицу. Борила се за сваку побједу, сваки поен, за сваку лопту, за сваки осмијех својих саиграчица. Та крхка, тиха, њежна и лијепа дјевојка игра као да у себи носи три срца. Једно за клуб, једно за град и једно за људе који је воле.
Завршила је Факултет за производњу и менаџмент. Данас је незапослена, али никада без снаге, без наде, без вјере. Сваког дана је на тренингу, скромна, насмијана, посвећена. И када вози такси улицама Требиња, она то ради с поносом, као неко ко зна да вриједност човјека није у ономе што има, већ у ономе што јесте. Требиње је завољело Јовану, јер је у њој препознало оно најбоље у себи. Топлину, доброту, поштење, рад и љубав према ономе што радиш, ма шта то било. Ј
ована је младост која не одустаје, знање које не тражи похвале, љепота која не глуми, него зрачи. Она је доказ да се велико срце види и када ћути. И зато, кад год је видимо, на терену, у граду, у таксију, треба да знамо да пролази једна од оних које Требиње треба.
ЈОВАНА МИЛАКОВИЋ — понос који има лице, осмијех и срце које куца за све нас.
