Црвена звезда је против првог напада Евролиге имала 30 минута френетичне одбране, али су два бода отишла у Каталонију…
Последњи тренуци првог полувремена. Никола Калинић улази у контакт после двокорака и не успева да заврши акцију. Лопта завршава у рукама Огњена Кузмића. Промашује зицер. Нови офанзивни скок. Поново је непрецизан, али добија и трећу шансу. Овог пута полаже на таблу.
У те четири секунде, колико је трајала поменута секвенца, комплетна дворана „Александар Николић“ и вероватно сви крај малих екрана пролазе кроз емотивни ролеркостер. У кратким интервалима дешава се права бура емоција која се завршила издахом олакшања јер је Кузмић успео да пронађе дно мрежице.
Тако би укратко могла да се опише и Звездина кошарка. Као цео низ амплитуда које из учесника и посматрача извлаче широк спектар емоција. И зато истовремено забрињава, одушевљава и тера на размишљање…
Црвена звезда је у досадашњих 15 кола Евролиге одиграла седам неизвесних завршница. Три су имале срећан крај (Жалгирис, Асвел и Олимпијакос), уз поразе на гостовањима Фенербахчеу, ЦСКА и Монаку, те у јучерашњем обрачуну са Барсом.
Има разлога Дејан Радоњић да буде и забринут и оптимистичан, ако не задовољан после Барселоне. Црвена звезда је била надомак тријумфа против најофанзивнијег тима Евролиге – до јучерашњег дуела просек 84 поена – уз само три погођене тројке и 15 одсто успешности (3/20), девет неискоришћених слободних бацања (18/27), 32,5 одсто из игре (24/62) и само десет подељених асистенција!
Ротација је била сведена на десет играча пошто је Стефан Лазаревић дешавања посматрао са клупе, док Огњен Добрић није добио минуте јер је и даље ровит после прехладе. Огњен Кузмић се вратио упркос проблему са скочним зглобом, док Лука Митровић вуче повреду леђа због чега је током истрчавања на паркет и боравка на клупи носио специјални појас. Није ни Барселона имала Ника Калатеса, Корија Хигинса и Алекса Абринеса, али клупа Шарунаса Јасикевичијуса је и поред свих недостатака дугачка, а објективна разлика у квалитету не мора посебно да се истиче.
Три четвртине перфектне одбране остале су без награде у виду погођених хитаца у одлучујућим тренуцима, како би се осетило да огромна потрошња има смисао и утицај на коначни резултат. Причао је о томе и Немања Недовић уочи Панатинаикосовог гостовања у Београду, да се и одбрана игра са више елана када лопта на другој страни прође кроз обруч…
“Били смо заиста близу, али смо направили доста грешака. Почевши од мене, па до остатка тима… Ситне грешке, лоши проценти шута, моја слободна бацања… И поред тога дошли смо на само један шут до изједначења. Има добрих и лоших ствари, на крају ипак остаје жал за повратком и преокретом који смо могли да направимо“, каже Стефан Марковић после утакмице.
Ниједна утакмица не добија се искључиво одбраном. Сама дефиниција кошарке говори да је то игра у којој је победник екипа која постигне кош више. А када дођу моменти одлуке, тада се најбоље види ко је и од каквог материјала саткан.
“У животу могу да се траже изговори за све ситуације које се догоде, лично нисам склон ка томе. Посао ми је да дођем на утакмицу, будем концентрисан да одрадим неке ствари. Нисмо играли против било кога, већ најбоље екипе у Евролиги. И најмању грешку ће казнити. Заиста ми је криво што нисмо велику енергију крунисали победом. Ово је већ прошлост, следећа утакмица је већ у петак, ово са Барселоном буквално треба да нам буде у краткотрајној меморији. Идемо даље“, напомиње Марковић, чија је тројка на два минута до последњег звука сирене одржала искру наде.
Звезда се од тог Марковићевог поготка није прославила. Током закључних минут и по Остин Холинс, па Никола Калинић и онда поново Марковић нису могли да убаце тројку за потпуну драму. Двапут у истом нападу после офанзивног скока некадашњег репрезентативца Србије пошто није искористио слободно бацање. И то је бољка која би до краја такмичења у Евролиги могла Звезду да остави ван конкуренције за Топ 8.
Екипа Дејана Радоњића осећа дубоко поштовање кошаркашке јавности широм Европе због демонстрације одбране за какву је потребан специфичан менталитет и генерално кошарке која се значајно разликује од свега што гледамо у времену најбољег шутера свих времена Стефа Карија, примера ради. Звезда од почетка сезоне кубури са шутем и није репрезентативан податак да је погођено 27,8 одсто упућених лопти ван линије 6,75 метара.
Огњен Добрић (©МН Пресс)
Стручни штаб донео је логичну одлуку да улогу првог шутера повери Огњену Добрићу који, опет, од повратка из репрезентације никако да ухвати прошлосезонски ритам. Превасходно због повреде од које се опорављао месецима. Добрићев проценат успешности је 22,2 (12/54) што је далеко од жељених висина. Никола Калинић је на 28,9 одсто (13/45), Остин Холинс на 26,6 одсто (17/64), Дејан Давидовац такође на 22,2 одсто (6/27)… Од свих првотимаца са двоцифреним бројем реализованих шутева са дистанце само су Никола Ивановић (12/36 – 33,3%) и Нејт Волтерс (13/37 – 35,1%) на изнад 30 одсто успешности. То није статистика која гарантује четвртфинале.
Црвена звезда је спољну линију практично затворила доласком Стефана Марковића и није реално очекивати промене. Али опет, Црвеној звезди јако недостаје расположен шутер, неко коме може да се повери лопта када је најважније. Калинић је решио ону ситуацију у Новом Месту, само што ни он није елитни шутерски ранг, поготово не уз остала задужења која има.
Шут јесте варљива категорија, али Дејану Радоњићу би добро дошао неко ко може у континуитету да погађа, како би се проширио нападачки спектар.
