4. мјесто….Један дан у Ирану са Сашком Бегенишић

13.12.2020. - Кошарка

Постоје тако, ти неки спортисти и спортисткиње које својим ведрим духом, плијене све око себе. Некад тај дух зна и побједу да донесе, тако да тренери такве играче, а још ако са собом носе и пријеко потребни квалитет, посебно цијене.

Александра Саша Бегенишић је управо таква.

Када смо се прије мјесец два запитали гдје је и шта ради, она је обукла дрес свог клуба Леотара 03 и помогла дјевојкама да остваре пар убједљивих побједа. А онда, одједном је нестала и јавила се из даљине. Даљине коју итекако добро познаје.

Из Техерана, главног града Ирана.

„Пропао ми је ангажман почетком сезоне у Турској па сам се вратила кући. Радила ту са тренером Надаждином и дјевојкама, одиграла пар утакмица и када ми је понуђен уговор у Ирану, нисам ни тренутка размишљала“, каже нам Сашка.

У тренутку када смо разговарали са њом управо је доручковала.“Сачекај секунд. Ево нас у Хотелу доручкујемо и имамо да одиграмо три утакмице. Види како се хранимо. Добро нема шта.

(слике су испод….)

 

Када смо је упитали, како сем живи у Ирану, гдје је смјештена и остале појединости, одмах се примјетило да је веома задовољна свим у клубу.

„Живим у Техерану у великом стану са пет играчица. Клуб се зове Махрам . Што се тиче свега, од управе, тренера, саиграчица, о свему заиста имам одлично мишљење. Од првог дана сам дочекана малсимално коректно и професионално. Шта год да ми треба у било којем периоду дана или ноћи, слободна сам да позовем било кога од њих“.

Јеси ли задовољна на кошаркашком терену како све изгледа?

„За сада смо имале четири утакмице, по два пораза и  побједе. Стигла сам дан прије тих првих утакмица, била сам уморна од пута и свега, нисам познавала екипу уопште а ни оне мене и резултирало је поразима. Међутим сад је пуно боље, што показују и резултати и двије побједе. Још увијек се упознајемо на терену, тренирамо јако, и полако дижемо форму. Лига је јака, има пар екипа које су заиста на добром нивоу и биће занимљиво до самог краја. Наше амбиције су наравно високе, али идемо корак по корак“.

Како изгледа један обичан дан у Техерану?

Мој дан започиње раним устајањем, јер претежно имамо тренинг у 9 ујутро, пошто живимо у Техерану, који је огроман, треба нам око 45 мин до сат, да стигнемо у дворану, Тренирамо једном дневно у просјеку од око три сата, доста времена тренирамо и са тренерима мушког тима који нам много помажу. Остатак времена проводим комуницирајући са породицом, пријатељима, читањем књига или дружењем са играчицама из садашњег клуба.

Ипак, једној особи дугујеш посебну зхвалност?

Истина је то.Велику захвалност дугујем и својој доброј другарици Резван Багери, прошлогодишњем тренеру из мог прошлог клуба из Бандар Абаса која тренутно живи у Техерану и увелико ми помажзе око свега што ми је потребно.

Корона се и тамо одразила на такмичења?

Утакмице се играју на свако десет дана и то само у Техерану због ситуације са короном. Игра се четвртак и петак. Углавном, сриједом након што одрадимо тренинг, одлазимо у хотел и будемо тамо отприлике три дана док трају утакмице. Управа клуба се заиста труди да нам обезбједи све да би смо се осјећале што љепше и спремније за утакмице. А што се тиче хране, ја једем што једем и у Требињу

Очигледно ти прија у Техерану?

Како да не. Техеран ми се бас свиђа. Људи су и отворенијег ума, скоро па свако прича енглески што ми увелико олакшава живот овдје. Што се тиче облачења, немам никаква посебна ограничења . Морам само да ставим капу и то је све“

Баш све?

„Није све. Поздрави ми цуре у Леотару 03 и реци да их пратим“.

Ето тако прича дјевојка коју једноставно морате вољети. Па макар да улети у кадар фотографу и сниматељу.

Планирано. Наравно.

 

Коментари
Издвајамо