Бјелица и Милојевић други играчко-тренерски тандем из Србије који је подигао трофеј Лерија О’Брајана

Аутор: mozzartsport
17.06.2022. - Кошарка

Србија има поново играчко-тренерски тандем шампиона у НБА лиги. Готово две деценије, односно 18 година пошто су Дарко Миличић и Игор Кокошков освојили шампионски прстен са Детроитом, Немања Бјелица и Дејан Милојевић су постали „светски прваци“ са Голден Стејтом. Немања у седмом (првом са тимом Сан Франсиску), а Дејан у премијерном НБА покушају. Приликом свечане церемоније подизања пехара Лерија О’Брајана, чуле су се похвале на енглеском упућене Немањи. Чак је Клеј Томпсон „свечано“ обећао да ће допутовати у Београд да упозна град из којег је Немања тачно пре деценију и по после завршене основне кошаркашке школе у Партизану и првих сениорских утакмица (као јуниор) у Суперфунду, кренуо у освајање света. Да, преко Аустрије, јер тада за њега није било места у српској клупској кошарци.

Али, само после годину дана, с повратком у земљу Светислав Пешић намерио је да исправи ту грешку. Појаснио је челницима Црвене звезде да морају да ангажују мршавог момка из Аркадије.

Када се Немањино име појавило у медијима (слику је било немогуће наћи), па још поред стајало име клуба (Аркадија), мало ко је разумео тај потез Звезде. Али, како се сезона захуктавала, трибине су све више почеле да уздишу после његових потеза. Није Немања 2009. године освојио ниједан трофеј, али је освојио срца навијача и селектора Душана Ивковића „натерао“ да га поведе на Евробаскет. Годину дана касније Бјеличин квалитет је примећен на највећој светској пијаци – НБА драфту. Минесота га је преко Вашингтона изабрала као 35. пика. Није желела да жури с његовим прелетом Атлантика, што је искористио да се из Београда пресели у Виторију.

Летимичним погледом на статистику не може да се примети колики је утицај имао на Басконију. Али, то су најбоље знали да цене саиграчи, увек истичући његову кошаркашку интелигенцију, због чега је Жељко Обрадовић одмах по доласку Истанбул инсистирао на ангажовању српског интернационалца. И у Фенеру је био лидер. Подигао је трофеј најкориснијег играча Евролиге (2015), годину дана раније је постао и шампион Турске, али није му се дало да буде тимски владар континента…

Са 27 година је схватио да је крајње време да крене за САД. Није имао претерани избор, јер су Вулвси полагали права на њега. Статистичке бројке су биле далеко од врхунских, али ништа ближе оним које бележе епизодисти. Расле су из сезоне у сезону. Међутим нису расле шампионске амбиције Вукова, па је Бјелица 2017. године одлучио да крене пут Сакрамента и са Богданом Богдановићем покуша да „оживи“ времена Кингса када су тадашњи генерални менаџер Владе Дивац и његов асистент Пеђа Стојаковић били на одбрану једног напада до великог финала. Нису успели. Српско друштво је после две године почело да се расипа. Прво је отишао Игор Кокошков, затим Дивац, Пеђа и Предраг Дробњак, па Богдан. Последњи Бјелица. Правац Мајами. Ни на сунчаној Флориди га није огрејало шампионско сунце. Ипак, Немања је наставио да сања НБА титулу, а из тог сна га нису пробудиле ни богате понуде европских тимова.

Решио је да остане у НБА, да се пресели у Сан Франсиско… Први пут после много година обукао је дрес за епизодисте, али са улогом вредним шампионског прстена, пре свега поштовања саиграча и ривала, што најбоље сведоче речи условно речено трагичара великог финала Џејсона Тејтума: Тог момка у силним земљма зову ‘Професор Важан шут’, али његова одбрана је била кључна у важним тренуцима ове серије. И не само ове, већ и протекле против Даласа Луке Дончића, где заиста направио искорак и натера Стива Кера да јавно призна како жали што није раније пустио момка из новобеоградских блокова да игра више. Сада Немања Бјелица носи епитет хероја из сенке, неког ко је урадио енорман посао, много „малих“ великих ствари како би Голден Стејт данас славио седми шампионски прстен у историји франшизе.

Знате већ како се завршила та серија у којој је споредну, али то не значи неважну улогу, имао Милојевић. После вишегодишњег предавања за катедром Меге момцима који су се касније отиснули у НБА (Јокић, Марјановић, Симоновић…) прошлог лета је и сам одлучио да оде у најјачу лигу на свету. Не самоиницијативно, већ на Керов позив, тада власника осам шампионских прстена као играч и тренер. Није претенцизно рећи да му је управо српски стратег, баш у раду са центрима по коме је познат и признат у Европи, помогао да стигне до деветог… Уосталом, није тајна да је његов тренерски ум помогао експресном развоју Кевона Лунија, те даљој адаптацији Џејмса Вајзмена, Џонатана Куминге, па и Дрејмонда Грина.

Коментари
Издвајамо