Када се у Билећи лопта одбије о плочу, то није само звук игре – то је откуцај срца једне традиције.
Град на обали Билећког језера можда је мали по броју становника, али је велики по снази свог кошаркашког духа. Град кошарке – тако с правом кажу они који познају путеве славе који су кренули из хале КК Хео.
Из тог скромног али пожртвованог клуба, корак по корак, стизали су и стижу момци који данас носе дресове великих тимова, освајају титуле, путују свијетом – али у срцу носе свој први шут, своју прву лопту, своју Билећу.
Борис Јокановић – Бакста, тиха снага иза клупе, подигао је пехар са Студент Игокеом, најмлађом екипом Прве Лиге Републике Српске. Са кадетима и јуниорима, са срцем и знањем, исписао је прву страницу своје, чини се, велике тренерске приче.
Вук Бошковић, у дресу бањалучког Борца, проглашен је најкориснијим играчем Првенства БиХ за сезону 2024/25. Његова игра у бројкама је јасна – 30 минута на паркету, 14 поена по мечу, лидер по скоковима. Али иза бројева стоји хладна глава и вруће срце. Његов најбољи меч? У Широком Бријегу – 27 поена, 7 скокова и побједа.
Лазар Милошевић, доскорашњи члан сарајевских Спарса, пакује кофере за Америку. Иде у Петсбург, у савезну државу Пенсилванију, гдје ће као стипендиста похађати реномирани колеџ Дјукејн. Тамо ће спајати образовање и кошарку – сањати велике снове, почињући из мале Билеће.
Владан Вујовић, кадет Меге, освојио је титулу у Триглав Кадетској лиги Србије побједом над Партизаном. Прва сезона, прва титула. Ништа није случајно кад стоје рад, мирноћа и вера у процес.
А ту је и Марко Авдаловић, пионир који је предводио Мегу до трофеја у Мини Купу Србије у Нишу. У финалу – 22 поена и 17 скокова. МВП, најбољи играч, али прије свега – дијете из Билеће које је знало шта хоће.
Из КК Хео с поносом поручују – све ове приче почињу исто: у малој сали, у патике број мање, с лоптом старијом од играча. И зато се у Билећи не каже само да се игра кошарка – у Билећи се кошарка живи.
И свако дете што заволи обруч, зна: можеш стићи далеко, до Ниша, Бањалуке, Сарајева, Тиране, Америке…
Али припадност једном клубу, једној хали, једном граду – не мјери се километром, него срцем.
Браво, дјецо Билеће. Поносите нас, изнова и изнова.
И нека звук лопте у Хеову салу одзвања као подсјетник да велике приче почињу у малим мјестима.
п.с. И не замјерите што смо поставили Владанову у Маркову слику…. На нашим турнирима су правили прве велике кораке.
А биће још већи….
