Умјесто најаве дербија

Аутор: громадефилмске
06.04.2021. - Фудбал

Сутра је вјечити дерби…

Поново ће црвено и црно бијели играти у славу фудбала….

А како би изгледало када би…

Када би екипе биле састављене од великана „седме умјетности“… који су били наивјачи Партизана и Црвене звезде. Потрудили су се филмофили и љубитељи спорта са фејсбук групе громадефилмске да ти учине…


Звезда: тренер режисер Слободан Шијан

Између статива црвено-белих је вероватно највећи атлета на терену Северин Бијелић који је у младости стварно био профи фудбалски голман, али и ватерполо голман, и то управо Црвене звезде, тако да је Шијаново поверење у њега ван сваке сумње, а ни Беара га се не би постидео.
Испред Северина је прави штоперски бедем који чини „алко“-тандем вишег нивоа чак од оног Арсеналовог Тони Адамс – Мартин Кион, једино је афтер-меч локација измештена из паба у кафану, а често наздраве за идола Трифона Иванова. Лопта може да прође поред Јосифа Татића и Павла Вуисића, играч и флаша не. По одбрамбеним странама универзалци Љубиша Симић и Небојша Глоговац, поуздани у дефанзиви, корисни у нападу, прави модерни бекови, велика помоћ Петру Краљу и Миодрагу Петровићу Чкаљи који такође јуришају уз аут-линије и шаљу употребљиве лопте у шеснаест.

Два Звездина спољна везна фудбалера умеју да уђу у средину и направе конфузију противнику, нарочито Петровић који је мајстор да „штосем“ потпуно избаци ривала, а после фудбалске планира и каријеру коментатора. Главни квалитет екипе са „Рајка“ лежи у изразито креативном везном реду, Бата Стојковић и Љуба Тадић су попут Ћавија и Инијесте последњи пут погрешно додали један другом у петлићима, а Бата као главни организатор игре је мозак сваког напада и не постоји шанса за гол која је створена без да он учествује у дистрибуцији.

У нападу имамо полутку Драгана Николића и старог кова деветку Бату Живојиновића. Николићева луцидност, „шева“, магија у ногама су отприлике највеће мајсторство које се може видети, једино је проблем што је играч за себе и често уме да поступи ван тактике и не осврћући се на саиграче, како у фудбалу тако и у аутомобилизму. Он и Бата Ж. знају се још из чубурских дана када су и развили хемију на терену, али и у младости често је био псован од стране Живојиновића због недодавања, сада уме да се деси да га гања шмајсером по свлачионици ако му не добаци у чистој ситуацији. „Животиња“ је искусан голгетер, у ваздушним дуелима ни немачка авијација му не може ништа.

Проблем у тиму је била капитенска трака, да ли отићи једном или другом Бати. Чак су и њих двојица ушли у свађу, обојица покушавајући да је ставе око руке овом другом. На крају је командант Живојиновић преузео одговорност коју то обележје носи, али је обећао пиво заменику.

Партизан: селектор Емир Кустурица

Одговор на Звездиног глумачког Беару је Партизанов глумачки Шошкић, горостасни и наочити Александар Гаврић, сигуран на голу попут Ширера у џепу Тариба Веста, обично касни на тренинг због групе обожаватељки „АцаГавра_Бркови-ФанЦлуб“ које му не дају да изађе из аутомобила док се свакој не потпише испод бретеле.
Кустурица се одлучио да по узору на С. Гојџу Ериксона и његово упаривање Коута и Несте слично уради са Лазаром Ристовским и Петром Банићевићем у одбрани, где први игра грубо и прљавим стартовима на ивици картона и прелома ноге противнику одрађује посао, док је други жива елегенција и мајстор читања игре, такође изношења лопте из опасне зоне. Партизан има пар младих и хитроногих бекова који су велика предност у нападу, нарочито „Брзи“ Зоран Цвијановић, једини проблем настаје када оставе превише простора позади. Ту је и Драган Бјелогрлић чија преданост црно белој боји никада није била спорна. Чак штавише.

Срећом за црно-беле ту је „Кајзер“ Слободан Алигрудић, велика узданица тима на задњем везном, понекад на либеру, чврст, хладан и непролазан. Поред њега за многе најслабија карика тима Миша Јанкетић, али статистика говори да је он на сваком мечу играч са највише претрчаних километара, има га свуда по терену и попут осице уме да буде напаст за противнике. Када је потребан везиста са бољом визијом и квалитетом за креацију игре, тада га Куста мења са Лечићем, чиме се ствара и додатни посао за пребукираног Алигруду, али напад има опцију више. Затим долазимо до алфе и омеге тима, пословође, капитена и човека од кога зависи комплетна организација акција Партизана, то је Зоран Радмиловић. Када је инспирисан нема лека за његове пасове и импровизацију, када га изнервирају саиграчи само дрекне „терајте се сви у пичку материну“ и почне да додаје првом до себе.

Напад тима из Хумске се заснива на Кројфовој и Барселониној тактици без израженог нападача, већ по странама делују Богдан Диклић и Мија Алексић, док је Бора Тодоровић „лажна деветка“. Вихорни Диклић је имао проблема са бубрезима, али се опоравио, извинио за свој опоравак и спреман је да опет доводи до лудила противничке бекове, док Алексић уме да уђе у шеснаестерац и направи карамбол вешто избегавајући дефанзивце као некад ударце у боксерским данима. Борина сналажљивост је кључ успеха у нападу и у његовом варању тромих Звездиних центархалфова Партизан види највеће шансе за гол.

Ваља истакнути да је Шијан превејани лисац за домаћа првенства, док је Кустурица стручњак са изузетно успешном каријером на европској сцени. Такође, црно-бели имају јаког адута у спортском директору Душану Ковачевићу.

Коментари
Издвајамо