Турнир који чува срце игре — у Требињу почео 17. Меморијал „Љубинко Акшам

25.10.2025. - Фудбал

Под благим октобарским сунцем и под сводом плавог требињског неба, данас је свечано почео 17. Меморијални турнир „Љубинко Акшам“ – спортски празник посвећен човјеку који је оставио дубок траг у фудбалу и у срцима генерација које је стварао.
Организатор турнира је Омладинска школа Фудбалског клуба „Леотар“, која већ годинама с љубављу и посвећеношћу чува успомену на свог некадашњег тренера, педагога и пријатеља дјеце.

Овогодишње издање турнира окупило је седамнаест екипа и више од двије стотине младих фудбалера из различитих градова, који ће током викенда играти на два терена — градском стадиону Police и помоћном терену спортског комплекса. Већ првог дана, мирис траве, ехо звиждука судија и весела вика дјеце створили су атмосферу која подсјећа на празник — празник спорта, младости и сјећања.

Свечано отварање турнира припало је Ненаду Кандићу, начелнику Одјељења за спорт Града Требиња. У свом обраћању, Кандић је подсјетио да „Oвај турнир није само надметање у фудбалу — он је симбол континуитета, пријатељства и заједништва. Свако дијете које данас изађе на терен носи дио Љубинковог духа, дио његове љубави према игри“, поручио је Кандић.

Трибине су већ од раног јутра биле испуњене родитељима, тренерима, пријатељима спорта и бившим ученицима Љубинка Акшама. У сваком аплаузу и сваком узвику подршке могло се осјетити поштовање према човјеку који је свој живот посветио дјеци и фудбалу.
 Све је проткано духом Омладинске школе „Леотара“, која негује традицију и поставља стандарде омладинског фудбала у региону.

Представници школе поручили су да им је част и обавеза да наставе Љубинков пут:
„Он нас је научио да је свака утакмица прилика да се покаже племенитост, поштење и срце. Наш циљ је да свако дијете које прође кроз ову школу понесе те вриједности са собом — у живот, не само на терен.“

Турнир се наставља током викенда, а велико финале и свечана додјела пехара биће одржани у недјељу. Уз спортску борбу, дјечји осмијех и аплаузе публике, у Требињу се поново рађа онај исти осјећај који је Љубинко некад будио у својим ученицима — осјећај припадности, заједништва и љубави према игри која спаја људе.

Коментари
Издвајамо