Kada vas sa 16 godina procene dovoljno zrelim i kvalitetnim da stanete na gol Crvene zvezde, te ponesete laskavo priznanje najmlađeg debitanta u istoriji srpskog fudbala, onda je jasno da su vaši krajnji dometi između Kamp Noua i Santiago Bernabeua.
Brzo je Savo Radanović prošao put od dečaka koji se igra sa drugarima na ulicama Trebinja, do najveće golmanske uzdanice koju je Zvezda imala u novijoj istoriji. Ako na Marakani i postoje mimoilaženja po pitanju kvaliteta određenih mladih fudbalera, oko Sava vlada jasan konsenzus da će jednog dana naslediti Mateusa među stativama crveno-belih.
Sa 15 godina je krenuo na pripreme sa prvim timom Zvezde, što dovoljno govori o tome da su ga na Marakani od najranijih dana prepoznali kao generacijskog talenta.
“Bio sam sa drugarima napolju kada me je otac pozvao na telefon. Rekao mi je da idem na Zlatibor na pripreme sa prvim timom Zvezde. Iskreno, nisam mogao da verujem na prvu loptu. Tada sam imao samo 15 godina… Sreći nije bilo kraja, jedva sam uspeo da zaspim to veče. Sutra na treningu sam se upoznao sa igračima koje sam do tada gledao na televiziji i za koje sam navijao. Bio sam uzbuđen sve vreme. Naravno, kako su dani prolazili, postajao sam svestan da sam sada i ja deo te grupe, i da bez obzira na to što imam 15 godina – moram da budem maksimalno profesionalan i pokažem klubu da može ozbiljno da računa na mene.”, kaže Savo u velikom intervjuu koji objavljuje Meridiansport.
Prisetio se Radanović kako je došlo do toga da iz Trebinja dođe za Beograd, uz anegdotu da je prvo trenirao futsal i to kao napadač.
“Direktor Zvezdine škole – Nikola Jelić je došao u Trebinje da razgovara sa mojim roditeljima kako bi dogovorili prelazak. Počeo sam povremeno da idem na turnire i treniram sa Zvezdom, da bi se potom za stalno preselio u Beograd i zadužio crveno-beli dres. Mislim da me je Zvezda primetila na brojnim turnirima u dresu Leotara. Generalno sam uvek igrao sa starijima i neretko sam bivao proglašavan za najboljeg golmana. Kroz te turnire, bivao sam pozivan u reprezentaciju Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Pročulo se za mene u tim okvirima, tako da je prelazak u Zvezdu bio donekle i očekivan, iako mi je tada to sve delovalo nerealno. Prelomni momenat u Zvezdi je bio turnir u Italiji kada smo kao pioniri osvojili izuzetno prestižan turnir. U polufinalu sam čak postigao gol – protiv Padove. U finalu smo savladali SPAL. Što se tiče gola, eto ima i ta zanimljivost da sam počeo kao napadač. Sa pet i po godina sam krenuo da treniram mali fudbal kao centarfor, da bi se stvorila situacija u klubu da stanem među stative. Posle sam otišao Leotar, zatim Zvezda…”
Prethodnih dana je imao obaveze u kadetskoj reprezentaciji Srbije i to sa kapitenskom trakom oko ruke. Misija uspešna – elitna runda je obezbeđena. Sledeći cilj je prvenstvo Evrope.
“Kapiten sam reprezentacije Srbije do 17 godina i ponosan na činjenicu da smo se plasirali u elitnu rundu. Ostaje žal što nismo pobedili i Tursku u poslednjoj utakmici, te se sa devet bodova plasirali dalje… Odlična smo ekipa, dobro smo vođeni od strane selektora Igora Matića i sada razmišljamo o martovskom ciklusu i tome da se plasiramo na prvenstvo Evrope. Verujemo da ćemo uspeti u toj nameri”, zaključio je Radanović razgovor za Meridian sport.
