ВЕСЕЛИН ЗРИЛИЋ (1950) је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у Борцу из Дрвара. Томислав Ивић, тренер Хајдукових јуниора (касније, између осталих, и португалског Порта са којим је два пута био првак Европе) одвео га је 1968. године, у Хајдук из Сплита са којим је 1971 постао првак Југославије. Играо је у оном чувеном тиму сплитских билих, Славка Луштице, у коме су стандардни првотимци били Холцер, Шурјак, Буљан,, Надовеза, Јерковић, Вардић све сами асовии и реперезентативци југословенског фудбала. Послије двије и по године, након што су га три тешке повреде и операција кључне кости спријечили да покаже и више, отишао је у дубровачки Гошк, гдје је врло брзо постао главни играч и мета многих прволигашки клубова, измедју осталог Ријеке, Олимпије, Осијека и још неких, али се он одлучио да пресели у редове требињског друголигаша Леотара.
Све што је након тога услиједило је сада већ историја. Са преко 200 постигнутих голова у савезном рагу такмичења чиме је постао, најбољи голгетер ИИ свезне лиге свих времена и други у југофудбалу, послије Слободана Сантрача, те 15 одиграних утакмица у олимпијској репрезентацији Југославије чији је био и капитен, у доба кад је њен селектор био легендарни Александар Тирке Тирнанић, , Зрилић је након десет сезона,проведених у Леотару, постао без имало сумње, легенда за живота, најбољи и најуспјешњи фудбалер који је икада носио његов дрес. Како то често знају лијепо рећи, истински познаваоци требињског фудбала, за Леотар су, у његовој дугој фудбалској историји играли многи велики и познати фудбалери, али је само један од њих био Веселин Зрилич.
На његовом опроштају 1986 године, у Требињу је гостовала београдска Црвена Звезда у свом тада најбољем саставу са Пиксијем Стојковићем, Бранком Елзнером, Владаном Лукићем, Митром Мркелом и другим асовима.
Након завршетка фудбалске каријере, на наговор пријатеља био је кратко вријеме тренер Конављанина и Славена из Груде. Живи у Дубровнику и фудбалом се већ одавно једино бави гледајуци утакмице на телевизији.
Захваљујем се Весовим саиграчима, пријатељима и поштоваоцима, чије прилоге и изјаве можете прочитати испод објављених фотографије, и који су на тај начин допринијели да овај албум буде уникатан и садржајнији.
О каквом је фудбалеру било ријеч, прочитајте у изјавама људи из фудбала…
Вансеријски фудбалер, најбољи центарфор кога сам је гледао у Леотаровом дресу. Колико смо само пута, на страни заједно истчали контру која се скоро у правилу завршавала његовим погодицима који су клубу доносили драгоцјене бодове., Здравко Вукашиновић
фудбалер Леотара
Његови чудесни голови годинама су били пресудни за удобну и сигурну такмичарску позицију једног дефацто малог провинцијског клуба у Другој савезној лиги – Запад, која је по многима била само за нијансу слабија од Прве.
Милорад Миго Братић
капитен Леотара
Убијеђен сам да Зрилић никад, у Фудбалском савезу Југославије у Београду, није ни видио, јер знам да га то није ни интересовало, два велика, уоквирена портрета, два изузетна играча. Један је Слободан Сантрач, најбољи прволигашки голгетер Југославије, а други је Веселин Зрилић из „Леотара“, најбољи друголигашки стријелац Југославије, свих времена.
Ђорђе Вучинић, гл. И одг. Уредник Радио Требиња
Дуго сам извештавао за разне листове са стадиона у Полицама и никад му нисам дао испод седмице. Јер, ради се о играчу који је на бившим југословенским просторима, примајући лопту од центархалфа или од везиста скоком главе лопте тако генијално слао лево и десно (рецимо Бају Ћурићу) и касније то претварао у поготке/згодитке. Његова статистика ми није знана, али сам био сведоком (требињска Бегова кућа) преговора Вујадина Бошкова и Зрилића да га одведе у Нови Сад. Управо те ноћи ту сам уз кадаиф и кока-колу уживао с једном Дубровкињом за суседним столом и чуо да Зрилић одбија понуду уз „Не могу да будем резерва Петру Никезићу, великом играчу“. Остао је веран Леотару чији је дрес не само натапао знојем него и прославио. Драги моји Херцеговци, легенде треба чувати и поштовати!
Драган Бањац
новинар
Његови саиграчи говорили су да су у сваку утакмицу улазили као да воде са 1:0 , јер Зрилић ће сигурно постићи гол. Проглашен је најбољим играчем Леотара у његовој дугој историји.
Колико је био цијењен међу фудбалерима и тренерима видјело се то на опроштајној утакмици са Црвеном Звездом која је дошла уи Требиње са најјачим саставом у копјем су били између остали и Драган Стојковић Пикси и Бошко Ђуровски. Веселин Зрилић није никада волио публицитет, држао се увијек по страни , тих , скроман и ненаметљив, а то је карактеристика великих
др Суад Фазлагић
клубски љекар ФК Леотар
Не тако висок, а скок и игра главом савршени, шут и десном и лијевом, вјечно гладан голова, једноставно такви се голгетери не стварају, него радјају. Ја то сигурно знам, јер сам с њим игарао годинама. Кад упоредим лигу и тимове, те играче против којих и са којим је играо, по мени је Земин рекорд већи од Сантрачевог.
Никола Грабовац играч Вележа и Леотара
Де Моин Ајова УСА
Босанац (како је велики Тирке звао Зрилића) је чудо од играча и човека. Ставим га у тим против Арапа на једној пријатељској, спорој и досадној утакмици. Њега нигде нема, као да не игра. Најгори на терену. Недељу дана касније играмо важну утакмицу против Немаца, који су у то доба били медју најбољим у Европи. Нас сви унапред отписали. Од прве минуте на терену настане рат. Босанц је цело време излуђивао немачку одбрану. Ништа му нису могли. И ми на опште изненађење победимо заслужено. Е то ти је он, играч коме требају утакмице кад се мора и гине, кад треба добити рат..После сусрета питају ме новинари шта је пресудило..Ма ништа кажем ја, проста ствар, то што је Боснац играо за нас, а не за Немце…
Александар Тирке Титнанић,
селектор фудбалске репрезентације Југославије
( У Требињу 1975 год на прослави 50год. Леотара.)
Немогућа вјештина једноставности. То је био рекордер Зрилић.
Ведад Спаховић, новинар Ослободјења
Лондон
Не само требињска него и фудбалска публика Велике Југославије запамтила је Веса Зрилића као бескомпромисног и фер борца и расног голгетера коме се апалудирало на многим стадионима широм Велике земље.
Бошко Шкундрић
дописник Ослободјења
Крајем, осамдесетих година прошлог вијека присуствовао сам у Фудбалском савезу Југославије у Београду, састанку предсједника клубова Прве и Друге савезне лиге Исток и Запад,.
Двије слике, које су висиле на зиду у сали гдје је био састанак, ,привукле су пажњу присутним. На једној је био Слободан Сантрач играч ОФК Београда који је у својој каријиери постигао невјероватних 212 погодака и на другој Весо Зрилић. Многи су наравно одмах препознали Сантрача док су поједини питали за Зрилића, је ли бре ко је ово…
А ја сам на то, сав поносан, одмах гласно реаговао тако да сви чују……Како ко је, па Весо Зрлић, фудбалер Леотара, голгетер Друге савезне лиге, човјек који је ту одмах на пола корака иза Сантрача.
Незаборавна и непоновљива времена, кад су Леотар и Зрилић били имена од претижа и угледа у југо фудбалу.
Изо Рокољ
предсједник ФК Леотар
Арнхем Холандија
Никад нећу заборавити како је публика кад би забио гол, скандирала То је вук….то је вук..ријечима из једне дјечије ТВ емисије која се у то доба редовно приказивала на телевизији.. И био је вук, једини, непоновљив.
Раде Руњевац
предсједник ФК Леотар
