Билећа је одувијек знала да изњедри добре фудбалере. Са њених улица, школских игралишта и Градског стадиона кретали су многи таленти, а нове фудбалске снове данас, раме уз раме, сањају Максим Јокановић и Стефан Шуловић.
Двојица дјечака, чланови омладинских селекција ФК „Херцеговац“, већ су показали да знају шта је лопта, гдје је гол и, што је можда најважније, како се послије тренинга прича о фудбалу као да се управо играло финале Лиге шампиона.
Максим и Стефан заједно су направили прве фудбалске кораке. Заједно су трчали за лоптом, тапшали један другог послије добрих потеза, а вјероватно понекад и расправљали чији је гол био љепши. Али, кад се утакмица заврши, све се брзо заборави – јер су прије свега најбољи другови.
Фудбал је њихово пријатељство само додатно учврстио. Један другом су и подршка и конкуренција, инспирација и саиграч, а заједничка жеља им је јасна: једног дана стићи на велику фудбалску сцену и показати да велики снови не морају почети у великим градовима.
А када смо их питали шта је њихов највећи дјечачки сан, одговор је стигао готово у исти глас – као да су га претходно увјежбавали.
Црвена звезда. Маракана. И то – заједно!
„Жеља нам је да заједно играмо у Црвеној звезди, баш онако као што то радимо у Херцеговцу. То су клубови које волимо и за које навијамо од рођења“, кажу Максим и Стефан.
До Маракане, наравно, има још много тренинга, утакмица, трчања, голова и понеког промашеног зицера. Али за сада је најважније да се снови не пропуштају кроз прсте – већ да се, као добра лопта, чврсто држе.
А Максим и Стефан своје снове, чини се, већ добро додају један другом.
Ко зна… можда једног дана са билећког Градског стадиона стигне и она вијест коју ће њихови данашњи тренери препричавати са посебним осмијехом:
„Сјећаш ли се кад су Максим и Стефан говорили да ће заједно играти на Маракани?“
А они ће, можда, само одговорити:
„Нисмо говорили. Ми смо то озбиљно мислили!“
