ЈЕДИНА ЉУБАВИ

Аутор: Весна Стајић
09.12.2020. - Фудбал

Прочитавши наслов, помислићете да у наставку слиједи љубавна прича. Нисте далеко од истине, мада је ово необична љубавна прича о необичној љубави, необичног човјека у његовом необичном животу. Живот му је била Црвена Звезда. Кад кажемо да је био Невесињац  знаћете да је ријеч о покојном Горану Ивковићу –Кусцу, невесињском делији, вођи навијача Црвене Звезде.

Његова љубав је била Звезда, живот му је био и завршио у знаку Звезде.Вјероватно сте читали о легендарном Кусцу.Ишао је на све европске утакмице.Заразио је масе невесињских клинаца вирусом Звезде.На његову иницијативу направљен је Звездин грб на Вележу изнад града.

На руци је носио  “успомену” од неколико шавова,које је зарадио прошавши кроз стаклени излог у кафићу, јер је тада Звезда тријумфовала у Минхену.

До смрти је чувао у свом стану стативу са Маракане.Она је била трофеј са утакмице против Бајерна. Данас се чува у клупским просторијама Вележа у Невесињу.

Све некадашње, тадашње, а и садашње великане Звезде  лично је познавао, о чему свједоче бројне фотографије.

О свим овим анегдотама писало се и причало.Међутим постоје многе , о којима знају само његове Делије, његови звездаши.

Кишно децембарско вече, створено за евоцирање успомена.Док чекам свог саговорника да се појави у кафићу посматрам кроз стаклени излог и питам се: „Колику емоцију човјек мора да има у себи,да устане и прође кроз једно овако дебело стакло? “Из мисли ме прену добро позната музика,заори се у кафићу звездина химна. Завлада одједном нека чудна,позитивна енергија.Преко пута мене сједоше два човјека,двојица Делија у правом смислу те ријечи.

„ Замисли, паркира се аутобус на тргу окићен у црвено белом тону,а из њега на разглас свира ова наша моћна химна.Нас 50 играмо нама знано коло које Гоца предводи. Угуравамо се у аутобус и није нам тијесно.По пет кругова, уз химну, пјесму и сирене ,обилазимо око града,па са климавим аутобусом за Београд“. Прича нам један од њих.

Не стижем ни постављати  питања, а већ добијам  одговоре.

„Да, да путовали смо аутобусом. Сваки наш одлазак на Маракану је био посебан.Нисмо имали никакав луксуз, а нисмо га вала ни тражили.Нама је било дивно у нашем, назовимо га позитивном лудилу. Сјећаш ли се антологијске утакмице Звезда – Бајерн? Брале мој, ми пред Маракану, а тамо непрегледни редови.Вече у очи дербија, људи се бију око улазница.Излази Кусац из аутобуса,горостас Невесињски,преко два метра висок , пролази поред масе и маше оним својим црвено бијелим шалом.Жена која је продавала карте излази напоље и зове га именом“, додаје други и наставља.

„Не бринемо ми за карте.Знамо да Кусца чекају.Није се пуно забавио,ето га са смотком улазница.У оној гужви препознаде некога и оде тамо.Имаш шта видјети, стоји са Бјековићем, директором Партизана.Извуче Гоца једну улазницу и приђе му. Нисмо чули шта причају, али нам је Кусац рекао ,да му је дао карту говорећи : „Нека си дошао, гледај како се игра и учи !“, говоре са осмјехом….

 

О крају саборца, пријатеља, звездаша до гроба, његове Делије избјегавају разговор.Кажу да све пише на његовом споменику:

Једина љубави живота мог, нек те прати срећа, нек те чува Бог.

Ја сам своју младост слупао на тебе, сад све што ми вриједи, твоје су победе.

 

Прича се — када је сахрањиван, на ковчег Горана Ивковића је положен и дрес Црвене звезде, да буде уз свој тим и на оном свету.

Јер… како пјесма каже

….. И на небу том на које идем ја, сија моја Звезда Црвена“….

 

 

Коментари
Издвајамо