Докле више Вукановићу ???

09.08.2021. - Фудбал

Ма докле више Вукановићу?

Не, није ово питање из једне друге, на херцегспорту забрањене области-политике.

Не ово је питање из спорта а упућено је Митру Мићу Вукановићу који се окитио још једном шампионском титулом на Oлимпијади, традиционалном квартовском такмичењу које деценијама окупља најбоље малофудбалске екипе, најљепшег малог града на свијету.

Давне су биле касне осамдесете када је почео да осваја титуле у тадашњој екипи Кафе магнум и Доњим Полицама. Традицију је прекинуо рат а касније, поново је кренула прича са Доњим Полицама и када је основни циљ, свих противника био да се Доње Полице свргну са трона.

Некадашња екипа Кафе Магнум (Митар стоји трећи са лијева)

„Ех кад се сјетим тих првих екипа, са нама је био покојни Нешо Машић, Нешо Гудељ…. а послије рата смо наставили причу. Из екипе са Олимпијаде кренула је и прича КМФ Леотар са којом смо учествовали и тру пута у лиги првака (п-с- Митар је играо и цијелих пет, од тога двије са мостарском Караком). Увијек је било талентованих момака. И увијек ће их бити. Мада у посљедње вријеме чини ми се да је квалитет добро спласнуо“, прича нам Митар.

(За оне млађе, Кафе Магнум је био некадашње култно мјесто требињске омладине у Старом граду…)

Вријеме је пролазило, а Митар је и даље на Олимпијади. Као играч, наравно!!!

Често је знао да склони голмана у пенал серији и наравно, одбрани. И донесе титулу.

Иако је „претамбурао“ пола деценије.

И не мисли престати…

Прије који мјесец, чини ми се никад га љућег нисам видио. КМФ Леотар је изгубио титулу од Добоја а он, љут и разочаран што није (ипак су то неке озбиљне године) није одиграо макар минут и вратио Леотар у премијер лигу. Буде ту и сјете, доста његових саиграча, што у рату што и послије рата, на небеском терену играју неки свој меч…

Митар и покојни Момчило Видачић „Бурина“ 

Прије пар дана, оним својим гласом, који вуче са 90 посто смртне озбиљности а 10 посто вуче на требињску шупљу, рече : Мораћемо да правимо онај терен.

Који знаћете ускоро.

Можете га вољети и не вољети, али га морате поштовати.

Када Митар нешто науми, он то и оствари. Нпр. Освоји олимпијаду у 51 години, одигра лигу шампиона, и наравно , направи стадион.

Стварно…

Докле више Вукановићу???

Коментари
Издвајамо