Дан кад смо, замало, срушили будућег Европског првака.

17.02.2021. - Фудбал

Неко ће ми, знам то засигурно замјерити на наслову, али имамо чињенице које то потврђују.

Била је сриједа, 30. јануар 1991. године. На припремама у Требињу била је београдска Црвена звезда која је на Полицама ковала планове како да побиједи Динамо из Дрездена и направи корак ка врху Европе.  Тренер Љупко Петровић је заводио прави ред, играчи су били (осим Дејана Савићевића, руку на срце) итекако послушни и марљиви, јер велики је улог био у питању.

Пријатељске утакмице Леотара и Црвене звезде увијек су изазивале велику пажњу, тако је било и тог 30. јануара. Био је то дан, када се Леотар испрсио испред будућег европског и свјетског шампиона, када је показао све слабости Црвено беле екипе, када је вратио чежњу у срце свих љубитеља фудбала са питањем „Ех да смо прволигаши“.

Бујак је довео Леотар у вођство у 32. минуту а двадесетак минута раније Стеван Стојановић, чувар мреже Црвене звезде одбранио је казнени ударац Небојши Гудељу.

Прво полувријеме се завршило резултатом 1:0 за Леотар а поуздано знам да је петровић, поприлично изрибао одбрамбени ред-Маровића највише.

Тек у финишу меча Црвена звезда је дошла дио побједе. Заслужено. Дакако.

А ја, ето написах ове редове да бих се сјетио тог лијепог дана.

Дана када је на Полицама пао, добро, готово пао, будући Европски и Свјетски шампион.

Или, макар смо га добро намучили.

И намјерно дан уочи меча Црвена Звезда Милан.

Не вјерујете, погледајте текст ….

Леотар је данас, нажалост, ту гдје је …. Црвена звезда  је данас тамо, на срећу, тамо гдје јој је мјесто.

Ко зна, можда једном опет „укрстимо копља“.

Требињски „плаво бијели“ и београдски „црвено бели“.

Па да им опет будемо талични.

Као 1991.

Коментари
Издвајамо