На помен да ћемо интервјуисати Ђура Вујовића, многи рекоше: „Дивни наставник физичког!“ У три ријечи стала је сва топлина и све што је за нас у школи „Јован Јовановић Змај“ био наш наставник. Извео је 40 генерација ђака и памти готово сваког ученика. Ни ми нисмо заборавили њега. Сваки сусрет пропраћен је осмијехом и срдачним поздравом, у знак сјећања на дивне дане дјетињства и незаборавне часове физичког васпитања.
„Веома сам био везан за школу. Тако је остало и сваки дан се сјетим свих. Кад год се сретнем са бившим ђацима увијек се једни другима јавимо и подсјете ме на лијепе дане. Нема ниједан лош тренутак да памтим, а како би и био кад су то све била дјеца!“
Овим ријечима отпочиње наш разговор овај, по много чему јединствени професор физичког васпитања у Требињу, који је цијели радни вијек провео у основној школи у Бреговима. Генерације ђака усмјеравао је ка физичкој активности и спорту. Био први који је многе инспирисао да се окушају у неком клубу, озбиљно посвете и постану успјешни спортисти.„Највећим успјехом и задовољством сматрам када видим свог ученика да је физички активан. Небитно да ли озбиљно или рекреативно тренира. Увијек сам објашњавао значај физичке активности. Има и доста ђака који су у спорту били успјешни, неки су играли у требињским клубовима, а неки и у иностранству. Најбитније ми је када знам да су усвојили моје препоруке да воде здрав живот“, каже, и сада исти онакав каквог га памтимо, са неком ведрином и благошћу, стрпљивошћу и поучношћу, врлинама којима је тако лако знао да допре до сваког ученика.
